Дело

438 Д К Л 0 no.by у обору. Никад нису отац и мати говорили о својој љубави према малом, али ипак су сви троје добро знали, кад би се нешто, на пример, бесни бик отргао, да би се отац и мати, стављајући свој живот коцку, утркивали да спасу Нилса. Било је то мудро и умиљато дете, учило је уредно катихпзис, и при слишавању код куће добро одговарало. Тада су га сматрали за генија и хтели да од њега створе ироповедника, с тога га послаше у „велику школу”, не рачунајући на тешкоће и трошак. Та град је тако близо, а кратковидост је и иначе привилегија сиротиње и незнања, — да није тако, умро би по неки од наших првака у сиротињској колеби, а човечанство етајало још ниже но сад. Тим пак нисам хтео рећи, кака би била велике штета, да се Нилс Петар није школовао ; јер он је само ири слишавању код куће био геније, у школи пак само учтиво, средње одарено дете, које је имало да се бори с големом сиротињом. Али се проби. Како то ? Та зар се не треба дивити оному, што чине врапци, кад хладноћа до костију продре а снег земљу покрије ? Зар не треба лупнути главом око тога, како из бедних кућерака, где брига непрестано на вратима стражари а невоља пир пирује могу изићи јаки, ваљани људи и добре, благе домаћице, који су човечанству од користи и иреко живота многих шире сунчани сјај ? Родитељи му нису баш могли помагати. Очев стари сребрни часовник, који већ толико година није радио, прохода опет и оде до златара у град. Једина крава давала је нешто масла, које је мати на тргу продавала. Рђаво јевтино масло с крупним сивим зрневљем соли и с тако неправилним слојевима као годовп у бора. Могло јој се замерити, да су павлаке дуже времена збиране и да масло није од једном згрудвано. Затим купи мати пређе на вересију, те је ткала забратке и кецеље. Слушкиње су их радо куповале, и то је већ доносило нешто прихода. А отац је и дању и ноћу стајао на гумну n вро шведским сељацима раж, да би Нилс Петар могао учити латинске речи. Па ипак се мора човек чудити, што се напредовало, и ако je капут био искрп.нен а хладноћа се јако осећала у собици на забату, коју је Нилс Нетар делио с још своја два друга.