Дело

ОДАБРАНЕ ГГРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 1. К.АКО ЈЕ МИЛ1С ПЕТАР ПО^ЛО^ИО ИСПИТ ЗРЕ^ЛОСТИч У се.Бачкој кући топле речи нису у моди ; можда и осеfeaja отупе, јер су тежак носао и брига са насушним хлебом два воденична камена, који могу да самељу и меке ocehaje п топле речи. Алп, у самој ствари, нема разлике између срдаца, што чезну за сопственом обрађеном њивицом и оних, која непрестано теже за златом и краљевском наклоношћу. А кад станемо као старо дрвеће, које је јесењи ветар оголио и мећава поломила, онда сви с истом љубављу помишљамо на мале изданке, што су из нашег корена избилп, не обзирући се на то, јесу ли они у сомотној јаци или у намучном руху. С тога су риђокоси погрбљени отац, са жуљевитим дла новнма, и мала од старости погрбљена мати, тако исто волели Нилса Петра, као да се играо у свилом ностављеном салону и као да га је лакај носио славном тати и нервозној мати, да им каже «добро јутро”. Неисказано је пријатна помисао на то, да провиђење, ма колико да је чудновато поделило имање и новац, част и славу, задовољство и јаде, нпак нам је свима дало нешто, веће од свега тога — приступ на небо, тамо горе, а љубави, овде доле. Нилс Петар је био јединац двоје надничара. Ретко би га кадгод материна храпава рука помиловала по образу. Отац никад не рече ни једне речи, из које би се могао наслутити нешто топлији осећај за Нилса Петра, но за прасе тамо на-