Дело

ОДАВРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 441 Пред вече спусти отац руке, којима је до тад крио старо брадато, боно лице. «И ко извор с голе стене, Нотекоше сузе с ока . . . .* „— Лнзо, јеси ли већ добила од кметових новац за оно одело ?и «— Јесам, Карло !“ «- Дај!“ Отац се упути у град а мати је била тако утучена, да ни за што није питала, нити се чему чудила. Око поноћи ето га натраг. Светла северна летња ноћ кроз прозор види матер, како се сагла над црним одром Нилсовим. Прозор је био отворен ; ружични листићи јабучних пупо.вака падали су по первазу од прозора; а у собу тихо уђе старац на врата и стаде крај ковчега. Извуче завежњајчић, који је под кожухом био сакрио и спусти на груди Нилс Петра нову белу сгудентску капу. А мати, која, с уобичајеном окорелошћу ништих и убогих, није свога сина, за последњих десет годпна, ни пољубила, непрестано је притискпвала своје танке дрктаве усне на белу сомотску капу .... Месец је тако јасно сјао. Значајно ! Пилс Петар као да се смешкао у сну. Можда се спремао да пружи руке оцу и матери у стану, који је много и много лепши п краснији но сневани парохојски дом. о ** • СТАРИЈА СЕСТРА Била је неисказано красна јесен, јер се лето дуже забавило него обично. Али се у октобру промени време изненада и неочекивано. н пре него сс и могло помислитп на двоје прозоре и зимске капуте, била је зима већ ту. То је време запањења плућа и тада умре секретар Барт. II господпн и госпођа Барт беху у лепој јесени живота. пошто им лето опустошише мраз и пњускови. Узели су се док се још пролеће на њих осмешкивало, а последице тога биле су невоња и немаштина. Борба с то двоје испунила је њихово лето. Али најзад би и тој борби крај, крајња сиротнња бн оте-