Дело

448 Д 0 у град једна позоришна дружина , оде и он с Лауром. Друго место, где се плаћало само 50 Фенига. Би што би ! Сад је знала Лаура нашто су јој велике тамне очи, нашто јој витак красан стас и тако чист, умиљат глас* ((Она" тамо иза свећа спотурала се овамо онамо као каква пипава кокош, а гледаоци су ипак таишали рукама и рикали од задовољства. Кад је човек види на улици изгледа као каква стара мамзела швад>а. Лаура пак беше млада и налик на ону госпођицу с рогом изобиља на зиду у најбољој соби лимаревој. Зашто не би тако исто лепо могла и Лаура себи нанравити лепу хаљину, трчкарати између кулиса, грувати се рукама у прса и викати од бола и радости ? Корито и шаФОљ бише изнешени из шупе, Карло сложи сва дрва у један кут, помете и дбнесе из радионице лампу и две калајке од литра. Метуше калајке на пањ којим се куварица с првог спрата служила, кад је клала живину, тај ће пањ престављати сто. Иза свега тога намести се Лаура с капом од плаве хартије у коју се шећер завија, пребацивши преко рамена најбољу, црвену празничну хаљину своје мајке и певаше, држећи у исируженоЈ руци шољицу бунарске воде : „На шпањолском сунцу руди Вино то што теши нас, И шпањолско сунце глас Овај вуче мен’ из груди.” Карло плакаше и рече да «онав иза свећа у позоришту не би била ни за Лаурии мали ирсг. Па и би као што треба. Неколико година за тим дође у град госнодин директор Оскар Петерсон са својом дружином од четири даме и шест госнодина. Над су се опет враћали била је мећу њима и г ђица Лаура примљена за наивне улоге. Ниј е се плаћало али је за ro била дужна да својом тоалетом одржава углед дружинп чији су приходи, на жалост, били врло слаби. У вече ире одласка дружине одмаче се проштац од дере, Карло и Лаура се загрлише преко копање за пепео која je ту имала своје место. У Карловој је руци био завој слаткиша. на Лаурнпим трепавицама крупне, сјајне сузе. „Сутра одлазимо, Карло, али ти ме не мораш заборавити !»