Дело

ОДКРАНЕ ПРИЧЕ АДФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ

447 3 ЈЕДВА ЈЕДНОМ Он је био лимарев син, она кројачева кћи , а на огради између лимарева дворишта и трошне кућпце, у којој је кројач држао нод кирију две собе и кујну, била je дера. Лимар је имао нешто имања. Кројач п к нншта сем дугова, деце и једне велике, дуге црне коврчице на челу , која је летела то овамо то онамо, кад би мајстор мало ватреније 66 rio изношеном ђачком или радничком оделу. Јер мајстор Јулпн је био само крпач. За малу Лауру свет је био: две собе, кујна, њихово прљаво двориште, дера на огради, лимарево дворпште и Карло. А Карло, син лимара Бека, био вам је већ искусннји дечко који је нрошао света — бивао с оцем на сваком вашару пет километара у наоколо и продавао калајке и Форме за сир. И кадгод се Карло Бек вратп из великог нсизмерног света са вашара у Вернаму или Скнлингариду, увек би се брзо провукао кроз ограду па у кројачевој шупи седео загрљен с Лауром и причао јој чудноваге ствари , то о воловима , који у обнму имају по 14 лаката, то о богатом кмету који је у Вер наму купио шест великих калајки. «Алии, увек би завршио, «најлепше је кад се вратим дома, к теби”, па обвио своју малу кошчату руку око Лаурина врата и гледао јој право у велике тамне очн. За љубљење још није знао, било му је тек десет година. Лимарево имање и кројачова невоља расли су равномерно н у црној коврчици, што се кроз прозор видела како лети тамо амо, била је веБ и по нека седа. Карло и Лаура су се развијали иапоредо. Он ге разви у иротегљаста, сувоњава, бледа младића плаве косе н лоша понашања. Она, ружица у корову кројачева дворишта, сваке је године лепше листала ; Фина господа на улнцама овог малог града за њом су се освртала, даме би рекле : «лепушкасто девојче” а господа иромрмљала нешто као Лмелез.» А свакн љубитељ тице зна да мелези најлепше певају ; и Карло је слушао све јаснија цвркутања пз бедног стана. Једном добп од оца целу марку, н кад на скоро за тим дође