Дело

Представ.Бала је красну, ваљану домаћицу, и ако се први пут у свом животу појављивааа као таква. Гости су готово ве^у пажњу обраћали на њу него на невесту, која је у својој белој хаљини била још љупкија и личила више него икад на дете и вилу; и проФесор математике, који је био нежењен. опомену се. како уз Фирму Аније Бартове има и једна округла, красна циФра, па се зарече у себи. да врло ревносно похађа свог младог колегу, новог гимнасијског наставника. Било вам је ту клицања радости, говора и певања, здравица и свадбених песама. Најзад подиже чашу и пресрећни младожења, те изговори топлу и лепу беседу о драгој племенитој сестри своје љубљене Виве. Захваљивао јој за све, што је учинила Виви и њему, обећао да ће ioj се за то одужити тим што ће се трудити, докле год је жив. да усрећи њихово заједничко љубпмче, колико је то једном човеку могућно. Анија се осмехну, загрли Виву и потапша зета весело и пријатељски по рамену ; проФесор историје, који је, у слободним часовима, бивао и философ, промрмља: „да божанствене таште!” * тк % Застава је скинута и гостионичка се дворана испразнила. По улицама Скогстата виде се само још ноћни стражари Црквени часовник изби један. Прозори су били мрачни и Скогстаг је спавао иза спуштених завеса. Један једини ирозор још је освстљен; то је на новом стану новог пара. Ту седи млади младожења на канабету, с Вивом на колену ; образи младе жене све се више жаре, груди јој се све више надимљу, док невешги, мили, крупни прсти, дршћућн. скидају венац и вал. А нанољу, у порти, клечи тамна прилика, обгрлила мраморни крст на подлози од шведског гранита, притискује зажарено чело на хладни камеи н шапуће : «Тато, мамо, Впва је срећиа ! Анија је учинпла све, све што је могла !и Али кад стиже кући и кад, први пут мосле осамнаест гоДина, виде гвозден кревст своје млађе сестре склопљен и ненамештен, тад осеги да је усамљена, тако усамљена као никад ДО тад, и дубоко зари у беле подглавнпке своје поносито, црномањасто лице, на чијим цртама свет никад неће, ликујући. моћи да ирочита преварепе наде и разрушену срећу. и горко зајеца : „Виво моја, што си ми га отела!"