Дело

ОДАБРЛНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕСТЈЕРНЕ 445 Зар се то не нијају шешири од радости на својим дршцима Не трепте ли то махалице златним сја]ем ? Али мир! Сад ће бити! ((Ви знате, г. докторе, да, ако то од мене зависи, онда све.. “ «Да, знам, али да ли и то ? Да ли и то, ако затражим највише, најмилије, најдраже од свега ?и 0, како си неразуман, мили, драги мој ! Ке увиђаш ли моју чежњу ? На што речи где ти треба само руке да рашириш! —- Само да Вива баш сад не утрча! Баш је то неразумно' дете ! Да је само хтела да прнчека још мало ! 0, како би. срећно живели сви троје ! Увек заједно. . . «Па шта, дакле, за име света, тражите, г. докторе”, запита она, усиљавајући се да се насмеје. Тада он устаде, узе је за руку и прошапта уздрхталимгласом : „Дајте ми Виву !и * * * Јуније је и лето je дошло. Јуније је и распуст је дошао.. Магистар је добио указ, а на гостионици се вила застава. Сунце се смешкало и старија је сесгра спремала Виви свадбу, велику свадбу са свим Финесама, свајама, венчаном хаљином и остало уз њу. Она пак сама неће да буде сваја Како би то изгледало, та она је много старија од невесте ! Смејући се, рекла је да ће учествовати само као ташга. С тога и дође само у црној свили и с накитом и изгледаше тако свечана и достојанствена. Да, с накигом ! Зет је сам, закњучујући књиге, нашао, да Фирма Аније Бартове то допушта. Допушта још и да се стан једног гимнасијског наставника укусно намести. Внва доби сјајну спрему и ако су јој родитењи билн сиромашни. Црна свила на свадби сестриној ! 0, кад би ова девојка од двадесет годнна знала, како је то преФињена кокетерија, кад се женско оделом прави старије него што је ! То је као грација на маскаради. Али она се није из кокетерије тако обукла. Та она је себи самој изгледала тако стара и тако налик на мајку, и свако друго рухо не би јој доликовало.