Дело

444 Д Е Л 0

краватне и манжетне, којих је било у помодној радњи Аније Бартове, а највеселији је био кад увиде, е је радња узела такав обрт, да је, од рада око шешира и коврчавих огрлица, Анија Бартова једва имала времена да води књиге и исписује рачуне С тога је он и долазио свако по подне, кад сврши рад у школи, те својим врло циФрастим рукописом уписивао приходе у главну књигу анијину и слао г-ђама у Скогстату тако лепо написане рачуне да су се, тако рећи, узбезекнуле од чуда. Али што је више времена пролазило, то је већма изгледало да анијино тамно, лепо мрамор-лице обасјава сунчев сјај, и поносиге очи смешкаху се чешће него пре; усне су све више играле као таласићи на језеру при вечерњем ветрићу, кад би магистар рекао што смешно, а мора му се нризнати, да је тиме обиловао, Вива је иак још непрестано била дете. Углед Фирме Анија Барт био је тако добар и чврст, да се зли језпци, ма колико вам то звучало незгодно, нису помаљали и нико не рече ништа лоше о представници Фирме, п ако ie дневник касе водио један баритониста магистар. Али ииак беше ту један рачун, који нико није видео. Једно пре подне, кад су све књиге биле у реду и кад не беше никаква рачуна за исиисивање, дође он. Имао је осуство јер су се учионице оправљале, дође у најбољем руху, а при том је био румен као девојче Баритон му пређе у Фалзет, кад рече : «Госпођице Анија, ја...и „0, добро дошли ! Седите, г. докторе ! Јоста ли видели махалице у излогу? Јелте да су дивне!“ «Да, али ја сам дошао због нечег, што сам вам већ давно, давно хтео рећи, г-ђице Ан ...® Мир, лудо срце ! Его га, дође ! Да, он дође, и љубав ће свој чаробни сјај нребацити преко дугих, јада пуних, година, проко умора и жалости — — — —

— — — — — „Ја бих вас тако срдачно замолио за нешто, нешто врло... ерло.. . бескрајно.... хоћу рећи за нешто....и