Дело

450 Д Е Л 0 чим она буде тамо ангажована. Можда he јој за овај мах моћи да узајми 35 марака за хаљину за „Регину одЕмерица.” Само не сад ништа о заручавању, то би јој разрушило сву њену умегничку каријеру Карло се врати дома, и даље је градио калајке и пехаре и слушао како му се отац заклиње свнма подземвим снлама, да никад ниједна ((Шнајдерка” ни „комендијашица” не ће као његова снаја заузети места на софи у најбоље намештеној соби. Време је пролазило, срце је патидо Неколико година затим писа Карло Лаури и запита је последњи иут, да ли би сад била његова. Тата је умро, кућа спремна за њен дочек. Прође осам дана, четрнаест; одговора нема. Карло писа још једно писмо и преиоручи га. Па, кад ни тада не доби одговора, продаде и радионицу и стовариште својим старијим калФама, купи лепо добарце у другом Једном округу, поче да презире свет и да сеје детелину што је, веле, изврсно средство против болести срца. Г-ђица Јулинова је неко време триумФовала на иаланачким бинама, за тим се о њој није ништа више чуло. Покушала је срећу и у Штокхолму, али су Штокхолмци имали неки свој укус. Рецензенти су јој одрицали и искру дара, те одтад није за њу било више места ни у унутрашњости. Опет прође неколико година. Једном оде Карло у Штокхолм. Дошавши тамо сврати у уредништво једног листа и запита, у којој се позоришној дружипи сад налази г-ђица Јулинова? Коректор га понуди да седне и питаше сву редом господу из редакције за г-ђицу Јулинову. Али господа још беху млада и НИ један се није могао ни сетити да је што чуо о тој уметнпци. „Она, дакле, није добила место у краљевском позоришту?“ питао je Карло. Не, то му могу јамчити. То всче давало је једно Вариете позориште своје представе у пивници «код Скупштине.* Поседник Бек је слабо марио за тинглтанглове, али се, за Бога, вече морало ма чим утући. Он се дакле иосади за сто један до врата и равнодушно погледа програм. Одједном се стресе, пребледе и подиже се тако нагло да се иревртоше и сто и столица. Пиаииста је свирао , млада