Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД II н.апа штамна, која иначе региструје спољне догађаје тек да се одужи својој новинарској савестн, била је врло вредна у бележењу најмањих детаља из — доисга -- величанствене свечаности крунисања руеког самодршца, словенскога цара, Николе II. Читаоци, Koiu нпсу пз прве руке у великим европскпм листовима читалн извештаје. читали су их бар нз друге као „оригиналне“ телеграме тим п тим новннама, разуме се нреведене и прештампане. Тек се вас читалачки свет, који се liHTepecj’je и вансрпском нолптиком, упознао с истом свечаности и створио себи, сваки према својој маштп и образовању, извесну слнку о њој. п ми немамо иотребе да ренетирамо већ иознато. Не стојећи иод неиосредним утиснима свечаностн лакше нам је да хладније размислимо о значају њену. Резиме свега суђења и размишљања кратак је: свачаност ова има своју не само тренутну вредност са своје помпезности, која престаје чим се радозналост задовољн, већ н свој политнчки значај. Она нам казује: силу и моћ Русије и њен иревалентни положај у свету, а а не само у Еврони. Овом прнликом званична Евроиа утркивала се да покаже колико јој — и ако не на срцу а оно — у интересу лежи да се убројп у ред руских нријатеља. Европа је билц достојно застуиљена у Москвн, а тако нсто и Азија иочевши од кодевке прастаре културе Кине, до патријархалних канова Вохаре н Кнве, госнодара принитомљенпх — дивљих поданика централне Азије. Одзпв европске штампе о овој свечаносги као u нрославл>ање 14, маја, у многим престоницама Евроие, сјај н богаство Русије, стабилност унутрашња, која се огледа у помиловању полигичких криваца, економни и Финансијски полет рускн, који се очито доказује смањивањем порезе на земљпште и др. олакшицама, — све су то елементн, који н невољно, у душн, ма н нротнвника Русије, стварају нмпозангну слику моћи и величине њене. Hu она жалосна еппзода на ходинском нољу не може да норемети ове утиске. ма да би противници руски радо надовезалн на то своје свеспо ногрешне резоне о ниској култури Русије, као да би њен спољни углед био подпгнут на пггету унутарњег развића! Као да се то, што се деспло на ходпнском пољу, где је близу по милиона људи било,1 не би могло де-