Дело

ИОЛИТНЧКИ ИРЕГЛЕД 477 снти и у свакој вслнкој престоници, те дакле свс ово нема иикакве всзе с образованошћу или необразованошћу масе већ с полицијском смотре ношћу н несмотреношћу. — Ну овнј политички значај свечаностн има н своју моралну сграну за нас Словене. То ,је за нас, нотшптене тешким приликама, једна врста моралне сатисФакције нашој раси, да и пријатељи п непријатељи, немајући куд, нризнају надмоћност једие словснске државе, која нам, оправдано, подтрева наде: да се и ми огресемо туторских стега н дахнемо слободним дахом. Одмах по хронолошком рсду, н ако нс по значају, од Факата и догађаја. политичког карактера, долази отвараљс аустро-угарских делегација у Буда-Пешти. Овогодишља cecuja делегација бнла је у толико интересна шго je један нов актер у дипломацији имао да обележи правац своје политике. ГроФ Голуховски иродужио је политику свога нретходника гроФа Калнокија, али је она, наиустившп досадаљи впше резервпсани u носматралачки иоложај, иод њим ностала гиикија и покретљивија. Аустријској дипломацији припада заслуга иницијативе у јерменском ннтању и обелодањеном Факту, да су све велике силе једнодушном жеЛзО.м обузете да се status quo на Балкану п Оријенту одржи. С тога се с интересом чптао експозе гроФа Голуховског, који je прочптан 28-ог маја у делегацијама. Не може се потужптп да његов експозе паги од дипломатске неискрености да каже нола а не целу мпсао и само део истпне. ГроФ Голуховскп бео је доста отворен: нарочнто према нама. Експозеом његовом бавила се наша штампа — u садржпна његова нозната је, те такође немамо иотребс да је нонова пзлажемо. Онаква нак оцена полптичкпх ирилпка у Србпји нпје нова. Нова је само стплизација, а судје онакав псти кад год су сиољни односи наши били неповољни АустроУгарској. II ношто је једина аустроФнлска странка нревукла један „штрнх“ преко своје нрошлости и једним спасоносним скоком ускочила у русофилски табор, у толпко је суд аустроугарског министра спољних послова испао оштрији. Једино место о нама где бисмо могли и дати зар грофу Голуховском за право, то je оно о нашим партнјским трзавнцама и и разорним иоследицама њеннм. Овде нам нада на иамет оно Шплерово Ich bin besser als mein Ruf! Без сумње да није онолико и онако зло у нас колико је извпкано да је ! У осгалом наша штампа а нарочнго органи нашпх странака заузели су скоро исто гледиште нрема овнм оценама гроФа Голуховског. Нашим читаоцима је пак нознато што је наша штамиа о томе писала. Ну сем Србије и Бугарска је нмала да осегн гнев гроФа Голу ховског. С доста заједљивостн оставља он Бугарима на вољу да се наслађују зрацима источне зоре или западнога сунца, нравећн тиме алузију на познате речи кнеза Фердннанда. II док кроз ове редовс о Србији и Бугарској нровирује срџба, дотле се с иуно куртоазије обраћа гроФ ка Руснји, напомиљући да ће она код Аустрије наћи на безусловну номоћ у свему, докле год се буде држала политнке status quo. „Јер за чим смо другнм ми годннама н годинама тежили ? Нп за чпм другим до за кон-