Дело

ПОЛНТИЧКИ ПРЕГЛЕД 479 тиву антисемита. Што је влада сада иризнала победу антисемита и тако рекн пактирала с њнма то јс био последњи удар либералној странци. Напустившп права либерална начела, поставши онортуннстичка час с овим час с оним, онајејош одавна сгала на ровито земљиште, да би се могла на ногама уздржати од оваквог удара. II процес распадања у велико се вјшји. Многи виђени чланови су је напустилн Формалним изјавама, а њен вођ учинио јс то још пре годину дана. Ми не одобравамо да мржња ирема једном реду људи или раси може бити програм јсдне сгранке, али се морамо радовати овој победи антисемитизма. 11>оме су Маџарн изгубили једног моћног савезника и остаЈу им једини Пољаци. Судбина С.товена свакако ће бити лакша што нестаје једне сиекулативне груие људи — аустријских либерала. u што Маџари губе један јак ослонац. Антисемити, по нашем увсрењу, имају једину иаметну тачку: што иомажу Словене и племена, која трне од Маџара. Други члан тројнога савеза Италија нрикупља се и опоравља од иораза код Адуе. II ако мир с краљем Менелпком није закључен, ипак је генерал Балднсера већн део војске иослао натраг у Нталију. Остадо је само толико, колпко је иотребно за посаду колоније Еритреје; остала ocBojeiba, област Тигре, потнуно су напуштена тако, да је река Мареб сада донста граница италијанска у Афјшцп. Тапосада толико је малена, да би једва могла очувати и колонију, ако би донста Абисинци под рас Алулом, као што се ироносе гласовн, упали у Еригреју. Тада би Талијани стајали иред новом, још 1'розннјом несрећом него што је биткакод Адуе; iep не би било више ни реке Мареба да би се до ibe могло што напуштати. Узгред буди речено, да је генерал Баратијери ослобођсн од војног суда у Масовп за кривицу у норазу код Адуе. Ништа се није могло доказати до само то, да генерал nuje био никакав таленат, и дакле да ннје бно дорасдш своме позиву. Разуме се да е јавно мњење раздражено овнм Фактом. Генерал се користио одмах својом слободом п већ се налази у Тријенту, у кругу своје породице. Турска је и за овај мах земља. која задаје највише бриге евронској дпиломатнји и нуди наЈвише штофд евроиској журнадистици. У њој су на дневпом реду устанци. Ако се угаси на једном крају а оно букне на другом. За овај мах'\су се постарали Друзи и Крићани да прекину ову иолитичку монотонпју. Крит је од ва када бпо незалечива рана на пзнемоглом организму Турске. Имајући морем отвојгсн саобраћај на све ст|)ане, политичка свест у Крићана стоји далеко изнад турских ннституција, којима они ио судбшш својој дугују покорност. Отуда непрестани нротести љнховн почевши од устанка крићанеког 1866 69 год. на до данас. Конвенцијом халепском углављеном 1Н78 годнне гарантоване су Криту извесне реФОЈше од којих су најважније ове : да се за гуверне ра иоставља хришћанин, да се жандармерија регрутује и од хришћана и да се редовно сазнва народна скупштина. Међу тим од свега тога није ништа било. За гувсрнсра бпвао је u даље ностав.љан мухамеданац; народно нредставнпштво јављало се као комета кад п тад: