Дело

Д Е Л 0 4S0 а што је најгоре, разноликим репресивним мерама смањивао се бро] грчког становннштва да прети онасноет да острво пзгубн са свпм грчки каракгер. Клпца за незадовољство бпвало је увек и сувшне, да ннје нншта чудно што је нрошлог месеца дошло до ираве туче н устанка у Канејп. Турци су масакриралп хрпшћане u изгледало је да fee се ноновити јерменски ужаси, Многп су у овом критском усганку гледали дело енглеско, као да би хтели Енглези да окупирају сву пажњу Русије балканским стварима, те да нема времена да иокреће египатско нитање, како се утврдо мислило да ће одмах, по крунисању у Москви, Францу ска и Русија то учинити. Међу тим је више вероватно да је устанак по себп дошао, јер се Енглеска у заједничком кораку велпких спла у овом питању не одваја од њих. II за овај заједнички корак великих сила као да заслуга иницијагиве припада Аустро-Угарској. Њен посланик у Цариграду, барон Каличет највпше је аудијенција имао код султана, п као да је он Формулпсао заједничку ногу. Велике силе траже сада од Порте да конвенција од Халепа постане дело; да се обећане реФорме доиста нзведу Порта је канда на то прпстала u наредила команданту во]Ске на острву Критудаза 17 сазове народну скупштнну. Међутим Крпћани слабо r,cpyjy н реФОрмама, те траже такве устуике, које мучно да ће Порта одобрпги. Један од њихових захтева и тај је: да острво добпје своју аутономну царину. Своје саплеменике помажу и морално и материјално Грци пз краљевнне Грчке. Званична Грчка држи се пак резервпсано са платонским спмпатијама према устанку имајући иред очима искуство од 1886. да се није шалити с једнодушношћу великпх сила! Ако пак Крпћани. и поред иопустљивостп нортине, не хтедну били да нристану на устунке, то најмање носи одговорност Турска за овај мах. Турска се ириклоннла пред једнодушном акцијом страних сила и њој не спада на терет неномирљивост. Далеко су мања оиасност за Турску имагпннрани устанци у Маћедо. нији, који би требали да нодстакну маћедонски комитеги у БугарскојВлада бугарска сада је далеко више обазрнвија и строжа ирема љима, те је невероватно да ће она моћи искупити чеге за устанак у Македонију. Тако ће и ове године интегритет Турске бити очуван. А за даље? Ко то зна ! — љ.