Дело

Д Е Л 0 488 Мисли о људскоме друштву у оаште, т. ј. какво је сада, какво треба да је и шта ће с њим најпосле бпти, видимо у неколиким песнпковпм иесмама. Тако у Првоме кораку у свет казује се, да је све, док нпје с-тупио „првим кораком у свет“, те потео људе упознавати, мислио : да је међ људима идеална срећа; а тада се уверио, да је човек „животно, што највпше свагда ваџа“. Ту је п мпсао, како : — „свет је покварен, ваља га знати, а тај свет нпгда не беше бољи“, па се свет једначи са зверињем : удара се на то, што он (и „мудраци и луде") не цени човека по његовпм моралнпм особинама ^(„нит? по делу, нпт’ по јелу, него по оделу“); даље на то : што је новац „идол света ком се клања стар и млад; ФплосоФе без тог цвета, заборавне мори глад“; за тпм на то : што нема никакве слободе, јер славуј кад пева, ужива „слободу безграничну", а мп људп, кад певамо : „плашимо се беде, тамницу гледамо“! По том се велп, да људи, што год више теж« да им буде бол>е, тим им све горе иде, и на послетку, да се вером не можемо научптп, да према ближњем будемо човечни. Држп се, да се човешто не може нигда одвратнтп од међусобних покоља п прпвићп правди, п човек се назпвље „чудом“, што „од добра бега“. Даље, песник учп да је очајавати недосгојно човека, да ваља добро размислити, ире но шго се некп посао отпочне : дт се, чинећи добро. треба надатп награди кад — тад, а да зла дела падају на самога свога виновнпка ; да разне ћудп окпвају људе, којп су пначе сви створенн слободнп ; да ваља умерено уживати. да је рад — занат — вазда бранич од глади : да се ирави човек „са свећом тражи“ п да је боље „нигда с’ не родити, нег' за собом рђав спомен оставитии. Дају се поуке: да се за старост треба бринутн, да милостпњу ваља чпнити од свег срца; да је „борба за род п слободу“ „нашег сунца свет“, да је „највећа мудрост“ у животу : „стрпељпвост п бити небрнга и ћутећи нсмевати лудост, а клонит’ се свих људских интрига.“ Праву срећу овде на земљи налази песник само у домаћој срећи у брачпом животу: на име у жени. У Поиари вели: „ — Ако праве среће овде може бигп, у домаћој срећи треба је тражити“ п мало за тим : — „Жена ннјс рај наш разорила, већ сву земљу у рај иретворила.“ Жена се цени много више од човека. Она „човеку живот блажп. она за њега срећу тражи“: жена је „анђео“, а „од људи се ствара ђаво, човек то је ствар опака‘; лжене држе друштво људи, држава се због њих сгвара“ ; а у Старцу самцу песнпк осуђује жнвот нежењених. који су у сгарости : „сгена без свог имена“ уместо да су људи. Ваља номенути и то, да је у Поаари човекољубља у толикој мери, да се у гневу удара и на гворца овога свега, који трпи да се људи кољу. II у најобразованијем владаоцу несник гледа себичњака, а човеков ропски положај раздражује га противу самога човека. Светује му да у својој свести тражи срећу. Изједначава рат са размишљањем, а мислн с војницима, иа вели, да се мисао не може зауставити. оковати-