Дело

КЊИЖЕВНОСГ 4s9 Идеал човеков налазп у његовн.м врлинама п држи, да се ни један човек не може назватп најсрећнијим. На посдетку казује, како слобода ва.ка да има иаметннх гранпца н како главнп темељ друштвене среће треба да је правда, а с-ве недаће иамет може савладати. У једној несмп налазимо мишљење несниково : шга ће најзад бпти с људима, тим створењима, што ноносиго себе називљу „малим царевпма“, у царству нрироде. Вели се да ће их нвстати, „а друго осгаће све.а Од особита су интереса иеснпкове мисли о сраскоме наролу. У внше несама тужи он над несрећама Српства, не знајућн узрока, откуд доћоше ; свако иоле боље етање понекад му се чини права срећа. /Кели да впди обновљену. велпку српску државу и осећа величину духа ерггскога народа. Држп, да је у држави народ врховни поглавар, иа казуЈе, како ће он напредоватп слогом u кад „по правди сваки радии. СећаЈућп се доба после Душана, иеснпк вели. да је за време Душанове владавине било правога благостања у српекоме народу н да је, тек после тога, настунно у српској лржави грабеж, огпмање о власт н другп иороци, те је народ од тада сузе пролевао. Свакп акат, који српски народ водп блпже ка слободи п независностп. ноздравља он живо, сећајући се свих жеља срискога народа. У иаробролу Делтраду узвпкује овоме, да турску војску, коју носп из београдскога града (године 1867) „стовари“ сву ,.у цјшо ледено море‘ћ па додаје, да ће српски на])ОД бити тек онда умирен, кад поврати све „Неманића лепе земље“, које Турци отеше од Срба и да ћемо доћи „на Косово да се тамо рачунамо*. У Поздраву хтео би тако рећи, цео свег да посрби. Вели, да „нигда“ (све до шестог п седмог деценцума овога столећа) „не имасмо срећу“ а то због „нес*логе“ п „срнске освете*. 0 в])емену, у којем пева, казује : да је Србија „нуна блага и весеља“ и да „Србин наЈсрећније дише“. Лепо каже, да се о српском народу никад нпје могло рећп да је пронао, као п го : да „кроз црвено море („крваву зору*)народ мора проћи, да може нз ропства у слободу доћи“, т. ј. да с-лободу мо]»а крвљу својом искунитн, или да „опшгу к}'ћуа, слободну домовину. Србпн треба „општпнски“ да градп. Налазећи узрок нропасти српској у неслози, песник мисли да ће нас, као народ. очувата само: ,ред, слобода н иросвета“. Одушсвл.ено узвикује да је Србнн свудајупак : „како онај крај Мојшша, тако онај ва Бојани“ и да он „ннгда не ратује због сујете н због племетва“, већ „гипе само за спасење отачаства.“ У песми : У војсци 1877 године налазн се узрок лржавне слабостп српске, по смртн Душановој, у недостајању државне свестн и у страстима : у Шетњи има он пуно ноуздања. да ће Србија н Црна Гора очувати своју слободу боље, но остњче ерпске земље, н најпосле у Гласу из прошлости видп срећу за Србе у .љубави према младоме српскоме краљу, у обновљењу старпх, српских државних међа н у с-лозн.