Дело

49(3 Д Е Л 0 Песника се много тнче ондашње стање аустро-угарскчх Срба п њихова борба с Маџарима. У првп мах верује, да ће тамошњи Србп изићи из те борбе с ведиком својом коришћу н тек доцнпје развиће догађаја разочарава га и баца у тугу. У песми од године 1848 У ooj узвикује он , да је Србину боње бити „гроб него тешког ланца роб“, у оној: Године 1848 помиње, како je српски народ, уставши на Маџаре, да себи извојује сло боду и народност. изабрао себи патријарха u војводу. на најпосле био сагрвен у Бачкој и Банату; у Поласку добровољаца из Србије 1848 год. казује се, да је узрок српске борбе с Маџарима одбрана српске народности и овде је управо убојни ноклич на све Србе, да својој аустро-угарској браћи у иомоћ нритеку. У песми: Године 1849 тужни су звуци: како Банаћанин нлаче, јер се уверио, да се није борио за своју слободу u народност, већ ,за туђу славу“, а тога је истога u у Сриско.ч уздисају (од год. 1849) где песник узвикује судби: докле ће тужно Српство гонити, na неутешно завршује да „од надежде на будућност није ништа остало.“ Један од најомиљенијпх иесниковпх снжеа без сумње су Црногорци. Сви ти сижеп су већином из најновијега времена. У ДојчиновиК-Војину казује се, како: „сваки Црногорац* мисли. да је најбо.ЂН на свету, како: ,за живот не мари, ал‘ робоват'неће“ и како је „свакп* : “днчан к’о лав у пустињи*; ну чим оде из отаџбине, да живп у другој којој земљи, одмах се измени. У Црногорском ускоку пева> се у опште о јуначкој сврси црногорскога ускока: да се сав жртвује за „српску слободу"; у Селим-аагии у кратко се описује славна победа Црногораца над Турцима, које предвођаше Селим цаша, који ту погибе. Беше то на Вучје.м Долу. где су Црногорци на Турке с ханџаром јуришали. У песми: НикигиК пева се освојење Никшпћа, иод кнезо.м Николом. Ну, вели се, да u никшићски Турци нису „ништа грђи“ од црногорских јунака, јер су (обоји) : „на камењу сви одрасли од камена ал’ су тврђц.“ У Освојењу При.чорја оиева се црногорско освојење Бара (под кнезом Николом) и предаја Селим бегова. Црногорци су „соколови са планинеи, али и „крвавн Крајпшницц, Бушатлије и Скадрани* сви су: љути борци, све јунаци од старине.“ На послетку у Рањено.ч Црногорцу казује се, како се смртно рањени Црногорац на бојпшгу носле црногорске победе над Турцима, ирашта с Црном Бором, Цетињем, Ловћеном, са кнезо.м Николом, са својо.м мајком п с љубом. Јунак је, јер је одсекао седа.м турских глава, а теши се, што ће се u оп у несми помињати и мило му је , што за домовину гине, као и отац му. Песник се сећа још и неких делова раскомаданога Српсгва. Једна се песма тиче Сраства у Босни, а то је: Босни, у којој се опева несрећно робовање Бошњака под Турцима; а друга Сраскога При-