Дело

Он је нутир, нз ког’ се јединством, ПричешНују Србинове груди. Ој, кад гуслар танано превуче, Који Србин не осјећа жарко ? ! Та гуслама све се силно вуче, Из њих збори: Лазар, Милош, Марко . .. А што гласи бесмртнпка веле, То је вјесник, што се вјером куне : Да ће скоро св јетлост зоре бјеле Златит’ алем Немањића круне .. Па нек стиже, нек се пак о диже, Нек још буде и вишије зала : Србин неће поклекнути ниже Док је Србу српскпјех гусала ! Биће дана, већ се зрачак јав.ка, ((Доће ора, која доћи мора!” А с гусала хориће со славља Уз молитву дечанекијех звона !.. 20. Фебр. 1896. Д,ЛЕКСА ЈЛаИТИЋ