Дело

CTAPII ТРАЧАНН 91 кебала као „еманација старога 6oraw беше pontifex, који живљаше у нланннској дивљнни код брега Koyatovov-a (пећнна живота), помажући краљу саветима Као шго знамо, у Агатирса, нредака дачкнх чувао се законик у стиховпма усмено у народнпх ноглавара, те изгледа да је Боиребиста овај кодскс народне вере јако нроменио, шго му је за основу поставио Залмокспс-ов култ и веру у бесмргност. Уведен је оракул заступннк Залмокспс-ов, кроз чпја је уста творац u заштптнпк друнггвенога реда, свпх државнпх н нолитпчких свеза — богиља домаћег опБишга (као рпмска Кеста, грч Хестија) народу саопћивала своје зановести. Тада су Трачани, тако се чинп, ноштовали Хестпју, богињу домаћег огљишта п жнвота. Као што ie јављао Ahuramazdao своје заповестп у Авестп, плп Јехова кроз уста Мојсијева Израиљу говорио, тако је нрвосвештеник Залмоксиса јављао наредбе Хестијине према дачком кодексу откривеља. Диодор спомиње у Гета — а мислио је на Даке — око 100 г. нре. Хр. да је у становника на Балканском нолуострву Залмоксис био |Аеу:ото* xwv ifsmv иди |xovo; 6 еЈео?. По другим вестима су варвари (ТрачаниЈ поштовали Залмоксиса као Херакла, upu чем се мислило на оне борбе, што ux је бог водио с непрпјатељским силама прнроди, зимљпм џпновима п одгониоцима облака. У западном Балкану спомиње се иећина КеГро* као тамница тптанска. Пмену Залмокспс је врло мучно и нриблпжио одредптп етимологију^ сви су старијц огледи, уверава Томашек, нетачнп, а ни новп нису отпшлп даље од иростих ппотеза. Спноннм је Залмоксис-ов Герелец^, који баца муње н егидом тресе.