Дело

466 Д Е Л 0 марност, безобзпрна толерантност Васеленске Патријамппје, која рад рпмске пропаганде, у слепилу своме и у глупости, а нарочпго обајана панјелпнством, п не опажа. 5. Већ протестанство, о коме се мора одмах говоритп, јер п оно ширн бугарску ..културу", слабпје се чује. Протестанскп мпспонарп раде споро; они неће да нагло п натнрпродно шпре своје релпгнјозне појмове. Изгледа, да енглеско-американски мпсијонарп знају ону нашу народну пословпцу : хптра кучка слепе кучиће рађа — те бегају од тога. Онп, шта впше, пзгледају нешто много толерантнији у последње време у шпрењу протестанских догма. Пређе су пргавпји бплп. Алп као да су се мало научили паметп, јер за последњпх година нису учпнплп нпшта впше од онога, што су урадпли до нре 1о година Дотле се доста јако опажао њпхов рад. Бнло је мпенјонара, који су растуралп јеванђеље преведено на све овамошње језике на све стране. То је пшло тпхо и неопазно. Осем јеванђења растурали су п свој лист „Зорнпцу* која је била једпнп лпст на бугарском језику, а лпст на сриском језпку, „Прпзрен*, којп је излазпо у Призрену, био је у сваком погледу слабо уређиван. те је „Зорници“, која је доносп.та и вестп нз политнчког света лако бпло да продре и међ' српски ;кпваљ. Али главна грађа којом су се пунилп ступцп „Зорнице“, то су, као шго се и данас види. јеванђелске поуке, ко]е овамошњи свет радо чпта. На толнко су се за сад ограничплп протестанти и на оне школе које су остале од оног земана. Протестанти немају много нп мисијонара, као што су пх негда ималп. Пзгледа да су задовољни с овпм што имају. По менп пзгледа да су и онп, као год п друге вероисповесне проиаганде, населн у дружби с Бугарнма п зато су се толико охладпли. Ну њпхов рад ипак траје и тако је та]анствен, скровитпји него п сам рад рпмскпх нроиагандиста. Њих штитн Енглеска п Америка, ге им за сада не требају никакве особпте нривнлегпје. Треба ли нм шксла где год, ту су представници поменутпх двеју заштитници, који одмах израде допуштење код Бисоке Порте. Што се цркава тнче, за њих нису нужна допуштења скупе ли се двојпца-тројпца, а мећу њима један иастор, који ће им тумачнти јеванђеље — ето им црква; го власт не мора ни да зна. Ио свему изгледа, да ће они остати и даље у овој насивностн: јер се нримећује да ни у Бугарској, нк у Румелпји не раде, не делају као што су пређе. II опет велим, раде на ширењу протестантсгва, али не онако живо као пређе. Нашго дал>е трошитн речи ?! Псто гако пзлишно би било бавити се и са Јерменпма и са Јеврејима, пошго ми немамо присног додира са њима. Но ношто је врло че-