Дело

НАУЧНА ХРОНИКА =*= Стерплизација (пречшпћавање) пијаће воде помоћу озона Питање о доопвању дооре нијаће воде данас је за све јевропроиске вароши животно питање. У времену кад п наш Београд ночпње и поред свога новог водовода помишљати на нове количине и боље воде, погледајући на првом месту на Саву, биће оиравдаио саопштптп на овом месту резултате и садање стање једне нове методе , добивање добре пијаће воде — методе, која како с теори ске стране, тако баш и с погледом на евентуалну промену у самом Београду, заслужуЈе нарочиту и озбпљну пажњу. — Резултати и садање стање ове методе врло су лепо изложенп у једном чланку Д-ра Ј. Керша1), одлпчног номоћника у Пастерову Институту у Парпзу, и с тога ћемо га мало нпже у изводу и саопштити. Него најпре једно објашњење. Многи од наших читалаца, без сумње, знају да је гасовито тело, коЈ’е се у хемији назива озоном, једна особита модиФпкацпја кисеоника, добпвена нод утицајем електричних варнпца или електрпчног пструЈа. И ако је озон у стварп опет кисеоник, инак се он од овог тела разликује иоглавито својпм јачим оксидационим дејством : снажније и брже се спаја с телима, која се могу с кисеоником спајати. Ова особина ПО' одавно је привлачила пажњу многих духова и наводпла на мисао : да се, н. пр., но томе озон може удесно нрименити п за стерплпзацију ппјаће воде. II доиста међународна хигијенска изложба, организована 1895. на Марсову Иољу у Паризу, показала нам је прво нрактпчно остварење те идеје, а микробиолошка и хемпјска испитивања Ван—Ерменгена у Белгији и Мармијеа у Пастерову Ннституту у Паризу деФипитпвно су утврдила ваљаност ове методе, која данас привлачи пажњу свпју хпгијеничара. Износећи на овоме месту садање стање овог питања, саоиштићемо, ио поменутом пнсцу, најире ток испитивања, за тпм какав је материјал !) Видц часопис „Веуие §Апега1е с!ез 8с1епсез рпгез аррИциееа". 15. ЈиШе! 1896.