Дело

484 Д Е Л 0 тежња његових синова да му очуваЈу самосталноет у онако тешкпм тренуцима, и готово невероватна њихова умешност у томе послу. Доиста је за нас готово непојмљиво у данашње време, како се, Дубровнпк који је, у оно доба, с градом и околиком бројао свега 25000 становнпка, могао држати пзмеђу два тако јака и опака суседа, као што су Турска и Млеци, п то кроз чптава столећа! Не да се порећп, да му је живот био врло тежак — о томе је књига г. проФ. Вучетића јаснп сведок али се човек мора дивпти пздржљпвостп, с којом се могло под оваким приликама живети још чак до у ночетак нашег столећа, управо до тренутка, кад је семе полигпчкога живота почело већ хватати корена у данашњој Србијп и одржавало се ио брдпма п кршевпма Црне Горе, разнесено тако рећп ветром по њој с камена на камен. II к томе још додајте, да је у тим тако тешким тренуцима цветала књпжевност у Дубровнику! Гуја у процепу, чијем ппштању даје Гундулић час омирски час славујски тон —• то вам ]е Дубровнпк кроз стотпне година, а допустпћете да је то и псторијско политпчка п психолошка загонетка, коју је одгонетнути врло тешко. II Турци и Млеци не нападаху на Дубровник само редовном војском, већ га бију хајдучким четама готово пз дана у дан, а читање ове књижице нам је врло често оживело у иамети слику борбе јетрва преко свекрве, Јер ма како да је дубровачка област мала> Млечићи п Турцн налазе ипак за иотребно да на њој деле свој мегдан. Колпко од тога трпи сама дубровачка трговина, од које пскључиво Дубровник п живп, и плаћа за оно време грозан данак (12.500 дуката) Турској! У књизи г. про 1>. Вучетића наћн ћемо драгоцени матерпјал за ра зумевање јавних и приватно правних појмова, који су владали у ногледу на иоморско право у ово време најадранском мору; у њој ћемо се срестн и с богаством назпва поморских, којима ми на копну нисмо баш впчни (за појам лађе имамо : Фуста, тартана, бригантин, патал, марспљанка, Филуга и Филука, пулака, галепта п т д.), али што је још занимљивије и иријатније, у њој ћемо наћи и земљиште и семе за ускочке и хајлучке песме, чија нам генеза сад иостаје са свимјасна. Менп је овај иоследњи Факат тпм иријатнији, што сам га и без ових драгоцених података још раније наелућнвао1) Сад сам уверен, да ће стручњаци врло лако угврднти ако не иетоветност оно блиску сроднос/г између Стојана Јанковпћа, Сењанин Таднје н његових другова с Једне, и Исакија Козпћа, Палпкане Ивановића Драгомановића, Делимарковпћа, Сгјепана Поиовића. Омер-Аге Богзадића. Петра Матошевића и другова им с друге стране, Кулишић из народних песама је оглашенп харамбаша о коме Дубровачки записи често говоре. Том ће се приликом утврднги н друга истина, а та је, да народна иојезија идеалише хајдуковање, и ако га историјски документи представљају често пута врло ружном свеглошћу. Нуза го је оно оиег појезија. Исго гако утврђују овн заииси ’) Моје предавање о Дубровнику. „Дело“ св. за јулн 1895, стр. 24.