Дело

485 КРНТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА и јунаштво наших жепа у Приморју и Херцеговини, с којпма се срећемо овде онде у народним иесмама. Кад су дубровачки дипломатски агенти имали да саопште што шкакљпвије са запада и бојали су се да пзвешгаји не падну у руке „ненадлежнима,“ онда су онн у сред пталијанскога гекста уметали српски. У пзвештајпма Градпћа пз Рима (које ће објавитп г. Богишић) тога има доста. Тек радп дубровачког Језика онога времена ево само једне реченпце из писма Соркочевића републици од новембра 1667. ^Рјзо заш з1;уап зс!о оусЦ ргоћобе, велп он ту. N6 то§и р1за!; 8уе 8с1о зат истт, ег те зКаћ с1а о4 1;ис1а оре! зе оуК пе р1хе пах1ет, кој1 пе ит!Је(1и пЈ8с1а багха! (држат) оЦјпо.0 Читалац впди како се ппсац мучп да без знакова за ж, ш, ч, и т. д. исппше речи свога језнка. II још у многоме ногледу је књпжица г. проФ. Вучетића занимљива и поучна, те је са задовољством препоручујемо чптаоцима „Дела“. Др. в Ј. Весћпчжбку — И/ 1п1егуеп1шп е! 1а Реп1п8п1е Ва1капг цие Рап'8 1892. И ако нам је мало доцне дошла руку ова књига пз бугарскога пера ('ВесМголузку је нсеудоном под којпм се крпје бугарски публициста Стрезов), сматрали смо ипак да неће бити нп без интереса нп некорпсно да и сад о њој проговоримо. То чинпмо пз два разлога. Први је тај што претмет, који се у њој расправља, не само да је и данас псто тако актуалан, као што је то био и пре четири годпне, већ је шта впше дошао у Фазу коЈа непосредно претходи катастрОФи : почетак краја у решавању Нсточнога Питања као да је наступпо са појавима, који ево већ пуне две године дана обелодањуЈу анархично стање турске пмиерије. Други не мање важан разлог лежп у томе, што су у њој пзложенп назори и тежње једног разборптог бугарског мпслпоца у облпку, свакако, према схватањпма пишчевпм, што је могуће умеренпјем, јер се њоме апелује на суд европскога јавног мњења. Верујући међутим радо, да је пскуство, црпено у току мпнуле четпри годпне, утпцало п на писца ове књпге, исто онако као и на све просвећене српске и бугарске умове, мп ћемо претпоставптп да се п он данас већ ослободио мно1е и мшле шовинистиче заблуде, те ћемо се у главном ограничптп на то да обележимо њену основну замисао и њен оншти карактер, не упуштајући се V детаљно испитивање њених многооројнпх нетачнпх гврћења н по1реш них претпоставака. Задатак који је писац себп поставио у томе је да утврдп : 1) како је Турска болнпк без пребола, којп је већ на умору ; 2) како су балканскп народи природни наследннци Турске; 3) како Европа пма п права и дужностп да иомогне еманцпповању балканских народа п нодизању њиховпх независних д])жавз, заснованпх на начелЈ народно^тп.