Дело

490 Д Е Л 0 корисно пазити, да се не одушевљава — патриотским заблудама. На ционални споровп, којп нису дали да се између српскога и бугарскога народа учврсте правилни односи, како су им дикговалп заједнички интереси политички и економски, дали су маха да се јако умножп број људи, којима је срсдство у борбп за опстанак — експлоатпсање патриотпзма. Ти људи. некад нехотице, а често намерно, стварају и распростиру заблуде, којима се по том вечпто корнсте : некп да напуне празне цепове, други опет — да поврате ненромишљено страћенп углед иолптички- Зар је потребно наводитп имена таквих експлоататора, п српскпх ц бугарских ? Зар је потребно набрајати штете, које су нам, користећи се нашом необавештеношћу, нанели ? За овакве су политичаре нарочито подесне прилике. као што су ове данашње и за то се баш треба чувати њиховпх услуга и њиховпх обавешгења. Дужност је просвећених, искрених патрпота сузбијатп нравац, којим би обавешгења оваквих експлоататора могла скренути јавно мишљење, У колпко јавно мњење буде боље обавешгено о свима питањима, за која се, патриотизмом одушевљено, мора интересовати, у толико ће бити мање могућностп да се пода заблудама, Патриотизмом одушевљено, добро обавештено и иравилно руковоћено јавно мњење, најпоузданија је нотпора свакој владп у њезиним иокушајпма, да задовољи пли бар сачува неокрњене националне интересе свога народа, разуме се, ако су ту п остале логодбе које се за то траже. Питање о политици Турске ирема ма којем народу на Балканском Полуострву доиста је врло знатно; њиме се морају пнтересовати сви који према њему не могу бити равнодушни, а то су, на првом месту, балкански народи. За то је баш врло шкакљива ствар нисати о њему у данашње доба, кад су у изгледу заплетп, којима се крај не може догледати. Који се тога иосла прихвати, никако не сме •сметати с ума руководне тенденциЈе великнх сила, од којпх, на крају крајева, зависи и решење пнтања о судбини балканских народа. Ми смо, појединце узеги, сувише слаби, да бисмо смели што на своју руку преузимати у решавању нитања, којих се са најбржљивијом обазривошћу дотичу најсилнији овога света. Ио ноложају свомс ми смо у стању само изазваги догађаје, али нисмо кадри упутити их да се развпјају нравцем, који би био за нас иовољан. Пошто то није нама у моћи, иринуђени смо наслањати се на ону од европских сила, у чијим тежњама, прошлим и садашњим, налазимо највише јемства, да ће нам, њих ради, номоћи да остваримо своје националне идеале. А о томе бар не може биги снора, да смо ми нозвани симпатисати и, у коллко можемо, помагати тежње велике Русије у ннтересу евроискога мира, и у пнтересу Словенства, коме је она најмоћнији иредставник. а највнше бог тога, што једино Руснја има ннтереса помоћи нас да осгварнмо наше завотне идеале, ако само умеднемо наћи иачина довести их у склад са тсжњама њезине данашње политике. И кад ствар тако •стоји, природно је, шго се од нас очекује: да не кварпмо што