Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 491 нисмо у стању поправити; да не отежавамо, где не можемо олакшати; да не изазивамо што нисмо кадри сами браннти од изазиваних. Лену нам лекцију у овом погледу дају догађаји, који су се развијали од Херцеговачкога устанка до Берлинскога Конгреса. Последицама ових догађаја умели су се, на штету Русије, користитп непријатељи Словена. Много би мање шгете претрпели балкански словенски народи, Срби и Бугари, да Руспја није била нриморана, ради арибирања погребне снаге, бити за време повучена и привидно равнодушна нрема заплетима. у које су нас неиријатељи намерно сиугавали, не би ли нам ногодбе бољој будућности поткопалп. Ту лекцију морају и у данашњим мучним временима иматп на уму и државници и сви они политичари који држе да им је дужност обавештавати јавно мњење свога народа о ннтањима иолитпчким, а нарочито о питањпма, у којимасу ангажована и патриотска осећања и — патриотске заблуде. Превиде ли је, државници ће падати у погрешке, а пубдицисте у — парадоксе. По правилан ток послова штетно је обоје. Погрешке се тешко исправљају, а нарадокси воде у забуну, пз које се рађају заблуде. * Врло смо пажљиво читали књижпцу „Политиката на Турското правителство спроти БЂЛгаритТ вђ Македонил,“ коју је непознати писац штамиао пре краткога времена у — Липисци. Какви су га разлози гонили, да, код толиких одличних штампарија у Бугарској, ово своје делце штампа чак у Линисци, не знамо. Најзад то није ни тако знатно, и ако је доста карактеристично. За нас је главно испитати му' садржај, и видети основно гледиште, према којем он одабира п иредставља Факта, наведена у потврду сврхе, којој би рад био послужитп. Питање, о којем се бави писац ове књижице, врлојеважно. Његову важност увеличавају још и прилике у којима се књпжица јавља, папошгои мп имамо својих сународника у Турској, појмљива је жеља, коју је у нама пробудило интересовање према овом питању, да своје сународнике унознамо са њеном садржином. Ио општем утиску, који садржина ове књижице чини на-читаоце, види се, да је њезину писцу бно иред очима смер ; — изношењем чињеница. које су, и ако не увек истините, кадре узбунити натрпотска осећања, скренути јавно мишљење нравцем, који би Бугарску довео до отворенога сукоба са Турцима. ^ з јерменско и критско, имало би 1урској да отежа ноложај и маћедонско иптање, подстакнуто пз Бугарске, и подржавано силама или, боље рећи, силом, која има политпчког интереса подржавати и иодстицатп на буну Јермене и Крићане, не би ли се на тај начин, у данашње доба, довео у нитање опстанак Турске у Европи. Овај је смер у отвореној супротности са правцем, који је према овим питањима узела руска политика, у чијим уснесима морамо гледати залогу боље будућности целога словенства, па п нас Балканаца. Ова 32*