Дело

КРИТИКА П БПВЛИОГРА ФИЈА 49$ како у вилајету битољском „нема Србаа, и на томе је и остало. Ни голике молбе, ни толики потписи на њима не помогоше ништа. Српско се име гонило и гони, не у појединим местима, на да се може објашњавати поткупљивошћу, него у целој области. коју су Турци — њнхова их историја томе учи — од Срба на мачу добили, која је пуна сноменика српске прошлости, у којој је постојбина српскога краља Марка, у којој се певају песме, проникнуте орпским традицијама, у којо) су обичаји исти као и у осталих Срба, а језик иодељен на многе говоре, који се по својим Фонетичким п морфолошким особинама ириближују час српском а час бугарском језику, чинећи као неку прелазну зону од једнога другоме. Псто се овако спстематски одрицало српско име и у косовеком вилајету све до 1893. године, када је изишла прада, којом се у том са.мо вилајету иризнаЈе да има п српске народности. Али онет за то, и носле тога, у том се вилајету Србима чине веће сметње, кад затраже допуст за отворање школа, него ли Бугарима, чпје се присталице користе повластицама, датнм егзархијп и заштигом владика, чија права Турци поштују. После овога што смо навели. нама се чинп, да се никако нс можц потврдити пишчево тврћење, да турска влада, спречавајући ширење бугарске просвеге, хоће да убије бг/гарска народ у тим крајевима. Политика, коЈе се и данас Турци држе према потчињенпм народностнма, нпје нова, ње су се они увек држали, она је традиционална. * Добар део ове књижице, готово једна четвртпна, посвећен је говору о ..српској пропаганди‘С Нскрено иризнати морамо, да нам је жао, што смо приморанн говорпти о овом одељку. Није нам тешко побити опгужбе, којима нас писац терети, али нам није лако уздржатп се да нс одмеримо мером кој"ом се нама мерило. Сврха је писцу била ноказати, да се „турска влада служи српском нропагандом да уништи снагу Кјгара у некојим деловима Маћедоније, у којпма грцизам није у стању, каопобећен, да се одупире Бугарима* (стр. \1.). По пишчеву тврђеЈку Турци праве овакав рачун: „Срби неће моћи добити надмоћан положај у Маћедонпји и зато неће бити опасни за турску власт, а наралисаће бугарску моћ, која је опасна за њпхову влает“ (стр. 19.). Ако је ово истинпт рачун, са свим би оправдано бпло очекпватп, да ће Турци, имаЈући пред собом овај рачун, помагатп Србе свуда, где Бугари показују успеха, па дакле и у битољском вплајету. Ми смо међу тим вндели, да Турци тамо нити српско име признају, нпти допушгају огворање српских школа, него, баш на против, српскп иокрет угушују онде где се појави. II кад овај Факат свима, тако рећи, боде очи својо.м очпгледношћу, није ли онда јасно, да Ј’е писац себп сврху ггоставио без обзира на реална Факта, не би ли, неверним оптужбама протпву Срба, објаснио слабљење бугарске иропаганде у санџаку, где се Србима прнзнаје народност '? Зар