Дело

500 Д Е Л 0 ипсац и сам не опажа, како је, тврдећи да се „Срби користе нравом на турску помоћ само у скопљанској и велепткој еиархијиа (стр. 17 ), дошао у оиреку са рачуном, који је сам пзмислио ? Ако је тачан рачун, зашто да Турци не потпомажу Србе и у другим вилајетима у којима се добар део становништва осећа да 1*е срнскога порекла, него само у тим двема епархијама? Да се Срби не користе правом на помоћ турских власти у велешкој епархији, добар је доказ пример са Башиним Селом и околним селима, којима се не донушта да отворе српске школе, и ако су за то молили више пута у току од неколико годпна, испуннвшп све законске нроппсе. Маја месеца отворене су биле по свима тим селима српеке школе на основу права датпх \ том погледу патрнјаршијп, пошто их нпкако нису могли добити на основу прописа турскога закона о просвети, па шта је бпло ? Није прошло ни месец дана, а све су позатворане по наредби солунскога валије, који је наредио да се бугарским учптељима издаду допустп, а о српским неће нп да чује, јер у тим крајевпма, вели, „нема Срба“ Ове се смегље чине поглавито из Солуна и ако су Турци бегларп посведочавали где је требало, да су некада у овом крају биле само с-рпске школе. II сам писац прпзнаје да у селима: Богомплу, Теову, Ораовом Долу и Габровннку ностоји љута борба, само је он тумачи на свој начин, као да сељани пз тих села иду „на гурбет* у Србију и за то пристају да се зову Срби. Да би објаснио узрок, зашто српски покрет јача у селима око Велеса, који је Бугарима тврђава за пропаганду, ппсац се дао и на измишљања: измислио је, како је српски консул долазио пз Солуна у Белес и ту недељу дана био гост кајмакама Сулејмана Хавзије, како су с њим дошли учитељи, учитељице и разне скитнице — агцтаторп и т. д. Од свег овога никад ништа нпје бпло. Ниједан сриски консул није гостовао код кајмакама у Велесу. Писац нпје човек кова К;кршовскога или Карапетрова, на нас баш зато немило и дира овакав начин аргументације. А њиме се он, на жалост, служио у целом овом одељку. Од како је ирадом од 1893. године призната и српска народност у косовском вилајету, отада је почео осетно јачати у скопском санџаку српски покрет. То се јачање најбоље види по броју школа, које су од тога доба и отворене гогово по свима казама, пзузевши штипску, која се чврсто држи егзархије н егзархијских учитеља. Прнзнајемо да ово мора немило дирати Бугаре, који су сс већ навикли били, судећи но усиесима нокрета за егзархију, сматрати народ нз тих крајева као чнсте, овејане Бугаре; али никако не можемо да увидимо, да је оправдан начин, којим би писац рад бно ирикрити ираве узроке јачању српскога покрета у тим крајевима. Он је више него неоправдан. Хотећи примерима да ногврди посгављену сврху н рачун који је измислио да је оправда, писац је пошао од Сконља, као града, у коме Срби имају, по његову тврђењу, сва ередства да се боре с Бугарима. Факга, за која .је мислно да ће му моћн ићи у нрилог, или су измишљена илп у изопаченом облику нредсгављена Ппсап тврди да у Сконљу Срби.ма