Дело

КРИТИКА И БИВЛИОГРАФИЈА 501 иду на руку и валија и грчки владика и — руски консул. Валија допушта, протпвно турским захтевима, да се отворају српске школе иосред бугарских махала, као што је у Скопљу Гази-Ментиш махала: на груб је начин силом отео од Бугара Нерески манастир и нредао га СрбимаЈ: ухапсио је, без судске осуде, у градском загвору бугарске ученике и учитеље зато што се српски консул жалио против љих: на све могуће начине смета иразновању 11-огамаја, а сам ирисуствује празновању Св. Саве. То су Факта, којима се хоће да потврди како Хаф’з-паша номажеср пску нропаганду у намери да уништи сплну бугарску општину у Скопљу. А ево како, по најтачнијим обавештењима, ствар сгоји : Српска школа у Гази-Ментиш махали отворена је, ношто је довољан за то број нотписника на молби испунио све захтеве које о том нронисује турски закон о просвети. Карактеристично је п врло важно за оцену расположење екопскога становништва , да се међу потписницима, који траже сриску школу, налазе имена многих лица који иначе, у црквеном погледу, ирппадају егзархији. Упућивани бугарским владиком скопски су бугарашп правили толике сметње отворању ове школе, да је сам валија био ирпну1)ен излазпти и на лицу се места Обавештавати и о броју потписника и о даљини ове нове школе од сриске школе Хараџи- Селаледин махали, јер је ирва турска компспја ноднела била, на срнску штету, лажан извешта1 о томе. Бугараши су и пред самим валијом правили ларму, вичући на потписнике, па их он опет није казнпо. Али за то сад учитељ Коча Миновић испашта у затвору, због нодметнуте му заставе. Кад се има нп уму његов рад око огворања ове школе и сметње које су бугараши иравили, није тешко погодпти, у чију је корист извршено ово подметање и ко је главни кривац у томе. Та и сам је иисац на једнои месту ово казао о Пандурову: „Скопски бугарпн, Пандуров, нознат је по томе, што је служпо до скора турској тајној полицији у Дариграду п за то добивао по 10 лира месечног ајлука* (стр. 59.). Такви су људи иодобни за све. А не треба заборавити, да му таква ренутација није ни мало сметала да буде власник егзархијског званичног диста „Новини“ ! Нерески манастир је у близини Скопља п служи као парохијална црква села Нореза. Саграђен је по Форману, који је патријаршпја добила. Кад је, после Фермава којим је призната егзархија, настала деоба, поникао је спор између егзархијских нристалица и патријаршнјских представника око овога манастира. Вођена је редовним путем парница, која је 1894. године, решењем Касацпонога Суда у Дариграду, завршена у корист патријаршије, те јој се, по ппсму Великог Везира, имао и предати манастир. Тако ствар стоји, па оиет бугараши из Скопља непрестано подстичу нападаје на тај манастир, јер сељани околни прете, да ће прећи на српску страну. Мимо овако решење из Цариграда, валпја је опет нретио јасавџнји (чувару) манастирском и заповедао му, да пусти бугарске попове да служе у њему. А Пандуров је, свакојако не без знања валшина, једном прпликом послао једног суварију са три заптије