Дело

502 Д Е Л 0 у Нерез да дотерају јасавџију п отму кључеве, који се сад чувају у конаку. Чести су случајп , да ученицп бугарских школа нападају ученпке српскнх школа. То се десило и нрошле зиме, те је полпцпја затворила била и бугарске и српеке ученике, а пос-ле неког их времена све иустила. Кад се ствар, на посредовање српскога консула, пмала да расветлп и да се видп, којп су прави кривцп, полинија је сама уклоннла каменине, које су сведочпле, да су кривн бугарашкп ученпцп. Носредовање српскога консула номогло је само у толпко, што су са бугарским уче ницима пуштени из затвора п српски, пначе бп, као што је то дотле п бивало, овп н дал>е остали у затвору, јер свп органи полицијскиу Скоиљу држе страну бугарашпма. И, на послетку, није истина, да је валија икада присуствовао нрослави Св. Саве, иа зато ваљда не иде ни на нрославу Ћпрнла и Методија у бугарашке школе. Међу тим је ове године , свакојако не без његова доиуста, Пандуров, као његов помоћник, ишао на прославу Т\ирила и Методнја. Стварп, као што се према овим Фактпма впди, стоје друкчпје, него што их представља пнсац у овом одељку своје књпге. Кад је иак реч о валпјп, ми смемо тврдптп п нотврднти, да он не чини увек оно, што бп му бпла дужност као непрпстрасном судији у приликама, кад дођу у сукоб црквенп и просветнп пнгересп Срба и Бугара. Ако п изда, обично принуђен ариликама, какву наредбу по молбама, које му Срби упућују, тражећи у њега законс-ку заштиту својпх просветних и црквсних пнгереса, валнја гогово никад не предузима шго треба, да му их нижи чпновнпци, који су свп у служби бугарске пропаганде, н у дело прпведу. Наредбе му обично остају речн без дела. Да ово није речено без икаква основа, утврдиће Факта, која ћемо наводитн да сузбпјемо још нека нетачна тврђења иишчева. Најнеоснованпје је међу њнма тврђење, да се Србпма нредају н ц]жва и школа, „чпм се у неком селу нађу две или три куће, поткунљене од Србам (стр. 22.). Нримерн, којима би ово да нотврдн, ови су : У селнма Ранковцу и Станчн, чим су Србп успелн ноткуном задобити свештеника и једнога сељака, дат им је допуст да могу отворигп школу (стр. 22.). У Берову, малешевска каза, Турци су најгрубљим средствима подржавали срцску странку и дали јој и цркву н школу (стр. 23.). У паланци Гостивару има само један свештеник србоман н влада је две године ириморавала бугараше да му даду ред у црквн (стр. 24.). Међу тнм ево како стојп ствар : Ношто су сељани села 1’анковца н Станче испунилн свештоутом иогледу прописује закон о иросвети — јер Срби једпно на тај начин могу да добију донуст за отворање школа — дато им јо нраво да могу отворитн своје сриске школе. жГлас Македонски*" је доносио, како је