Дело

104 Д Е .1 0 II то мм је тим жнлнје, што смо од једног дугогодишњег проФесора, државног саветннка и С>аш од г. Живана ЖивановиКа као таквог, имали права да ишчекујемо и захтевамо внше пажње н опрезности при сваком оваквом раду. Он није младић који бесвесно јури за књижевним гласом, те да мора трчати у нггампу с још непроученим пословима. Но сасвим згодно он нам V своме предговору вели: ,Књига ова има, за свој постанак \ српском преводу, да захвалп деветоме ма)у 1894. Дошавши, тога дапа, као члап Државнога Савета у пенснју, шта сам могао боље радити, но прпхватитн се ма тада н у својој четрдесет другој години, изучавања (курсив је г. Жив.) једног гако лепог п корисног језика, као што је француски. Нроизвод је тога за овај мах ова [Јсихологија Гомилаг Учнти нпје ннкад доцкан, а нарочнто није то опда, кад се извесна ствар није раније научила, и кад се за то нма времена на расположењу. Нрема томе би нам ова напомена изгледала излншна, осим ако она није имала да нослужи као врста извипе њеног нисца. Ако ми међутим г. ЖивановиК хтедне н]>пзнати надлежност у овој стварн, опда му ја морам нрнметити. да он није дооро изучио ленп и корнсни Францускп језик, да је шта внше још далеко од тога. То за тако сразмерно к]»атко време иије било нп могуће учинити, и шгета је доиста, што он нпје продужио учење мссто превођења за шгамиу. До овога закључка ја сам дошао са свнм случајно. Хотев да загледам нснгго у књпгу другу превода, ја у њо.ј нанђем на овај почетак: „Долазимо да проучпмо душевну конституцију гомнла. ‘ Како: долазимо? На за]» се о томе нс говорн у целој првој књпзн. II ја се онда сетих „\уо с!ег Наа’ ће^гаћеп Не§1>4< II у оригиналу доиста сгојн ово: „N0118 гепопв (V екипЈег 1а сопзШиИоп теп!а1е <1ез Гои1ез.и Дакле место: До сад смо нроучавали, или: Мадо час смо проучпли.... наш прсводплац узео .је рсч по реч, п видпте шта је пзашло. То ме је иаве.10, те сам упоредпо неколико нрвих страна оригннала с нашим преводом. п ево вам неколпко примера за иотврду, како је слаб превод г. Жнвановпћев. Ја ћу наводити само орнгинал и његов превод. Ко .је мало уиозпат с Француским језиком, тај ће вндетн где су и какве су нрироде ногрешке. Тако: (II) Арраг1ешг а ипе 6со1е, с’ев1 еп ероизег п6се88а1гетеп1 1е« ргејидез е! 1е.ч ]»агК8 рг18 ...сопз!а1ег... Г ехГгбте јпћччоп!« теп1аћ* с1ез Гои1ев, у сотрпз 1е« азветћКез <1’ еГДе... (III) ћ.е* 1П8ГНиПоп8 еГ 1е8 1о18 .чоп! 1а титГевГаКои <1с поГге ате. Гехргев810П (1е 868 ће801П8. (3) Е11е (1а уо1х (ћ*8 Гои1е8) (КсГе аих го18 1сиг соиЗиИе. е! с’**«! е11е ^иЛк ГасћепГ (Гепћ*п(1п*. (2) Прппадатп једној школи, то ,ј(‘ немиповпо прнстуннтн нредрасудама н везати се унапред. —ја ћу констатоватп... духовпу иотчињеност гомпла, обухвата.јући у то п скунове елнте... • • (3) Установе н закопп јесу маниФестацнја наше душе, пзра.з својих нотреба. (!>) ()н налаже царевима како да сс попашају, а опн се труде да чују та.ј глас.