Дело

12 Д Е Д 0

На њему је била само једна дуга антерија, која је на више мјеста тако издерана, да је памук из ње испадао,1) а особито на рукавима. Осим тога имао је и некакве гаће, које бијаху на толико мјеста закрпњене, а на једноме и илдеране , да се кроза њих могло виђети голо месо. Обуће није имао никакве, него је поскакивао с ноге на ногу, да се загрије. Док у тај мах нањезе екмечпја2) Сила носећи текне на рамену и вичући : — Та—а—азе бијел ! Мирко изиђе из буџака и стаде на чаршију тако, да га је овај могао виђети. — А шта ти радиш ту, крв платио ! — викну Сила, кад га угледа. — Стојим ! — Е па стој кад хоћеш ! — рече и ирође норед њега. Мирко је био гладан, али опет није хтјео да потрчи за њпм, па да заиште, него се окрену, па опет поче пухати у нрсте и поскакивати с ноге на ногу. — Шга радиш, Мирко ? — запита га некакво шегрче. — Ништа. — Што се не гријеш ? — А ђе ћу ? И шегрт прође поред њега. А мало за тим ето ти једног аге , па обучен као паша. Иђе ионосито као да пита: пошто је Мостар ? Он угледа Мирка. — Чији си ти мали ? — запита. — Срнски3) рече Мирко и погледа га. — А како се зовеш ? — Мирко. — Па шта радиш ? — Ништа. Ага извади иза силаха ћесу, па је одријеши : — Ево тп, — рече, — па купи хњеба. 0 У лнтерије се оЛнчно ме^е намука, да су тоилије. 2) Пекар. 3) Има многи па кажу: срнске сам пјере, срнски еам н т. д. *