Дело

НЗ МОСТАРА 13 II даде му цвапцику, Мирку се заспјаше очи од радости кад је угледа, па скочи. — Живио ! — викну. — А знаш ли ко је оно ? — запнта Мирка један дућанџија, кад ага мало одмаче. — Не знам. — Оно ти је Хаџић, а посијекао је три четири Србина на вјери. Мирко се укочи : — Зар он ? — Он. Мпрко застаде мало и промисли се, па онда полети што бол>е може. — Ђе ћеш ? пита дућанџнја. Али Мирко се не осврну. И стиже агу. — Ага ! — викну га. — Шта је ? — Ево ти цванцике. Ага се зачуди. — Зар је нећеш ? — Нећу — А што болан ? — Нећу, па то ти Јв. За тим баци цванцику пред агу, иа дотрча натраг. А тада поче ноново пухати у прсте н поскакивати с ногена ногу.