Дело

д а .1 о 16») гоп1 1ои1оиг8 *е11етеп1: јтрехгеибе« цие имаулси увек толико силни као и лич Г шћ’ге<: регбоппеГ Гт1;6ге1 (1е 1а сопбег ни интерес : но. ннтерес поштеде себе \’нк1ои 1иГ-тете, пе 1еб Доттега раб. саме у гомнда не преовдађује. II онда ово овако нде и даље Још је чудноватије да преводидац н<* зна нн ннача.ј нојединих речи. Њему су 1атеп1аИоп8 — тужаљке : јиб<|и' 1сх — довде и кад се односи па време: И еб! аибб1 ЈпТегеббап!:... ваљда је често тако интересно; ауап! тете — чим: аШеигб — у осталомттГбУеге — министар н т. д. н т. д.. Па онда. где год се ма н прибднжно могда унотребнти страна реч, уногребљена је (чак су гу н „контагије1* и .инсу.гпг и т. д.) н то у тодико.ј мерн, да ја за то пе нознајем много иримера у нашој књижевности. Језнк срнскн .је немарљив, ннтернункција у најмању руку чудновата. а доста има н штампарских ногрешака : посдедње је тим чудноватије н тнм више за осуду, што је књига прештампана, те су се прн оштамиавању могде све иогрешке укдонити. II ако књижевној н научно.ј критицн ни код нас нс пориче ннко значај, ипак је она у нас још увек врло шкак.Ђив посао. Вероватно је. нрема томе, да ће ова крнтика и мени навући неку срџбу. Ппак се ја н<* устежем да на крају изјавим. да је Ле Воново дедце изгубидо оваквнм преводом и оно мадо користп, што би нам је у верном и мадо деишем сриском руву могдо донети. Ја се не уздржавам додатн овоме, да је грехота хрђавим преводнма сакатити људима дела, на којима су онн месецима н годинама раднлп. С’ тога бн бидо жедети, да своју добру вол.у за прсвођењем (која је нохвалпа) г. Жнвановић наоружа н иоузданијим знањем језнка. 13.-96. 1>г М. Р. В. Иркн топографски иремср Кр*чљевпне Србије извршен од главног ђенералштаба 1880.-1891. год. Оиисао нотпуковник Јосиф Симоновић. Издање уредништва Ратника. Са 9 слика и 14 прилога. Београд, штампано у држ. штамп. кр. Србијо. 1896.Г. 333 стр. великс осмине. Судећи н<> пасдову ове књиге мпш.Ђасмо да ћемо у њој наћи издо•.к<*н цедокунан рад нашсга гд. Ђене|)ал штаба о израдн ђенсралне карте Кра.Ђспнне Србије, ади смо с<* преварндн. Само у првом деду ове књиге надазпмо нечега, што још може одговарати горњем називу. а то су нретходии радови, који претходе у опште сваком нреду.зећу, па н изради ђе||е])алн(‘ кари*. N другом деду нема ннчсга, а трећи део могао би се пре сматратн као ручна књнга иди упут. да не ]»ечемо уџбеннк — намењен