Дело

КРИТИКЛ II 1;Ш..1И0Г1*аФ1!.)А п;т онпма, који треба да прше висинска преморапања наше зем.ве. Према томе ирло ће слабе користн донетн ова књига онима. којн су .је сматралн као доиуну наше ђенералне карге. А.1И да пођемо од почегка. На нрвом месту ове књнге ианесен је пјимлед целокушог особ.ва. које је па тонограФпјн раднло. На овај ћемо се иреглед вратпти мало доцније. -»а овим долале аретходни аослови конструкција и развој картографске мреже. у коју је уиесен и детаљно рапрађ(‘Н метод нрорачунавања лучних вредности у свпма крајевима наше земље. После тога долази аодела карте на секције п веза секцијске мреже с картографском. У заглављу шестом долази триангулација. Иошто наше геограФско одељење није нмала средстава да самозаснује п извршн триангулацију, која би једпно могло да нослужи, као основ за гачно премеравање п картпрање наше земље, то је било упућено да се користн туђпм радовима туђом триангулацијом. На расположењу су јој стајале две трнангула])не мреже: аустријска и руска, од којих је наш ђенера.гштаб усвојио ову другу унраво само једанњен део. чије су тачке регистрнране у спнску под А. Нолазећи од ових основних тачака. извршен је дал>и премср Србије графнчком триангулацпјом. Да напоменемо овде још, да је наш ђенералштаб био срећан у оваком нзбору, јер се дошло до везе са триангулаци.јом Г>осне и Херцеговине на Дрнни а за тпм п на Савн н Дупаву. За овнм долази једап списак од 1347 триангуларннх гачака. које с\ добнвене графичком триангулацијом. У гоме спнску поред географскпх координата свакога места стојп забележена и његова висина. Све ово довде чннн део први ове књиге. У другом делу греба да се говори о радовима на те])ену, међу тпм то се из њега не видн, јер сем два упута намењена тоиомерима н снпска оФицира — топомера у иоједннпм годннама — у целом том другом долу нпчега више нема. Трећн део ове књпге заузима впсинско мерење. У овоме делу — а но имепце од стране 180—271 нзнесени су само иринципн барометрије с упознавањем барометра н анеронда. Овај је део пронраћен н приличнпм бројем примера, како се израчунавају иоједнпе корекције, које треба уноснтп у једначине барометарских впснна. па да се дође до тачнн.јпх резултата. Ко прочига цео овај део, вндеће да ј(‘ иаш ђснералштаб ноклонпо врло вслико поуздање анероиднма. Међу тнм, ко год боље познаје анероиде, признаће да се у њих не сме много баш поуздатп. Па баш да су внсинска мерења вршена н жнвиним барометрнма. онет би резу.1тат(‘ т]»ебало с резервом примити, јер ннје ласно једном посматрачу, да нокупн све оне околностн, све оне Факторе, који у тренутку ирочитања баромегра делују на њ. На висину барометарског сгуба делује бескрајно много фзктора норед оннх, који су у овом делу^побројани и чије се корекције .још