Дело

108 Д Е .1 0 и могу којекако одрицати. Дејство сваког понаособ (од ових Фактора) п можс бити врло мало, те да би се могло занемарити (као што је ђеперадштаб занемарио дејство влажности ваздуха), али дејство свију њнх скупа свакако није за игнорисање. Најиосле ми верујемо да један барометар може послужитн као егзактна справа, али само за онога и у рукама онога који је њиме искључиво руковао и то кроз велики нериод времена, који се с њиме у неку руку спријатељио: само такав човек може битн уверен у врло велику ајтближност свога ннструмента, а за сваког другог тај је инсгруменат негачна снрава. А шта да се рече гек за анероид, кад он нема нп у пола днсиозиције на ону тачност, коју може достићн један живпн барометар? Запитајте ма кога, којн је вршио упоредпо иосматрање на једном барометру и анероиду, да ли .је могао — уводеКи све могуће корекцпје — постићи да му се разултати посмаграња на обадва слажу ма п за 24 сата, па баш да .је учнњено све. те да се уклоне штетнн угнцајп, који могу да пронзведу ремећење Функционнсања инструмената. А шта 1)0 бнти тек, кад се с анероидом нутује п када поред ћудн његове сонствене конструкције делује још и толпко нових Факгора. које ту покрегање производи, а које није нико у стању да сасвнм уннштн. Најзад ма како да је данас усавршена технпка, ипак нико није у стању да пропзводе такав анороид, коме бп сви иокретп одговаралп дово.бно приближио рачуну. А шта се можо рећи онда за ове анероиде, којн се данас Фабричкп нроизводе и чији квалигет не стоји у њнховој добротн, већ у користи коју Фабрикантнма доносе. Па иисмо ми једнни, пгго сумљамо у исправпост анероида. Део научнн свет. који рукује са инструментима ове врсте, сумња данас у њихову иснраппост п тачност. Узмнте овогодишњи Аппиахег парискога Вигеап Дез кт^ћибек. па ћете иаћи у чланку од М. МаВеи-а на стр. 210 овај пасус: „Ј1 зега!! раг ехешр1е, а!)8о1итеп1: гк11си1е (1е сћегсћег а сои1гб1ег ахес ии ћагоииЧге аи&чпЈе 1ез аНИиЈез бе.8 ^гаиЈз таззИз тои1а§иеих Је1егине^ Ј*аг 1ез орегаВопз ^еоЈезјциез- — нгго значи: Било бн вр.10 смешно контролнсати анерондом внспне велнкпх иланинских маснва одр(‘1)Оне геодетским цутем. Мајносле, с нретпоставком да онај који врши мерења ан(“ропдом расиолаже са дово.бно нсторнјске а још главније са дово.бно практичке снреме п да још скроз п скроз лознаје свој ипструменат — с таквнм претноставкама могло бн се још са дово.бно вероватноће ирнступнти резултатима које он нађе. А да ли се горња претпоставка може односити н иа наше тоиомере? Мп сумњамо. Ми сумњамо да су наши топомери икада врпшлп посматрања на анероидпма пре но што су пошли на герен. а о познавању свог ниструмента дакле не треба нн говоритн. Најзад и то би се могло још у неколпко паралнсати, да су тп .будн осгали кроз цео низ премеравања. да се дало оиим .Будима. који су мерење започели да га п Л«:рше, па ако ништа друго, а оно би бар грешке бнле .једне исте природе.