Дело

КРИТИКА II ННБ.1Н0ГТАФИЈА !()!> Мођутпм на сграни 4. ово књнго имсац сам велн : »Нромер Србнје иавршпло ј(> дакло оФицнра, од којпх су само 4 стално п ноирокндно на њому радилп, док су кандидати ла ђеноралштабну струку. 18 оФнцнра п осталн тоно»е])П само по једиу плп најннше дпо годино ироволи на премору.* Још кад со уаме да со за јодну годнну па тореиу свога 3—4 мосоца ироподп, онда нзлазн: да су кандидати за /^анералштабну струку. 18 официра и остали тоиочери на мерељу радилн по 3—4 или највише 6—8 месеца. а за тако дуго вромо мучно со може у нракси штогод штогод ностићн... А шта со може очокиватп од оваког рада У Ништа друго но што со п посгигло: овака карга. ко.ја у сваком свом долу носн другн тпп. другн карактор. другу Фнзнономпју. а у овомо ложп још јодан разлог вншо. да со носумња у тачност висинских пром('равања. Сем тога п обрасцн. помоћу којнх су срачунавате внснно нпсу баш најтачпији: пма пх мпого тачпнјих. Онп. којп еу поменутн \ овој књнзи можда бп бнл11 најсавршенијп за оно време, када је иисата литоратура којом се г. ппсац ове књиге корпстио; алн од тога доба па до данас наука .је н много коракиула. а што је главније сгекло се внше искуства. Колико јо ово послодњо важно за ову ствар. дово.ђно ћемо илустроватн ако само наговостимо да су све до данас нзиесене Формуле за барометарско мерење внсина емпиричке. Из свега овога шго до сада рекосмо ми нећемо да нзведемо закључак, да радња нашега ђенералштаба на мерењу внснна нема пикакве вредностн. Боже сачувај! Ми хоћемо да иокажемо само да ннје дово.ђно исправан навод ппшчев у коме он с ауно уверења тврди, да је висинска мрежа наше карте исаравна. Из овога следује логички зак.Ђучак. да горњи рад треба примнтп с рсзервом н да га треба при реамбулацији земљишта контролнсатп. На тај бн се начин вндело у колнко су ови садањи резултатп исправнн н тачнп. Оволнко смо сматрали за нотребно, да прнмстимо о овом трећем делу овс књиге. После висинског мерења долазп рад на ђенералштабној карти Кра.Ђевине Србије. у коме се нзносн пачин. како .је из спецнјалне карте добивена ћенерална. У овом члану п сам г. писац признаје нејасност и претрпаност наше карте. За овпм су публикованн неколнкп ЈЈСФератп. којп су од стручњака нашпх и страннх паннсапн о самој картп На завршетку ове књиге оштампана је материјална страна арвог тоаографског аремера Краљевине Србије н завргина реч. Још нешто само. Г. писац је ваљда мнслио да се нашем ђенералштабу од стране стручних лнца п меродавнпх Фактора неће одатн довољно нризнање, ако не упоредн свој рад и његово коштање с туђпм радом. Према томе прнродно је, игго је се у завршној речи својој додирнуо наше земљомерске школе и нашег катастра. Нрема подацима, које ипсац на странн 329 ове књиге износн, ноказан је целокупан рад нашег катасгра. Ту вели иод в.) триангулисан је