Дело

170 Д Е .1 0 простојЈ свега 68.420 хв. а ПОД г.) од тога је снимљено иарцеларно 54.365 ж. Мало ниже говори: за чисто мереничке радове на земљишту утрошено је 324.000: ил ОВОГ изводи оп — стаје државу хектар аремереног и укњиженог земљишта укуано 16—17 дин. а но просечној ценп стао би нас катастарски премер целе земље 77,000.000 дин. Не знамо која је то математпка, иомоћу којих сс из горњпх дата може извести овакав ]>езултат. Полазећн баш од нстих дата која је иисац у овој књнзи изнео. мн смо израчуналн да хектар премереног земљишта државу пе кошта внше од 5—6 дин. а то је од ирилике трећина горње вредностн која је у књизи изнесена. Према гоме и горња цпФра од 77,000.000 је најмање три иута увеличана. Још кад се узме да је ово гек почстак бно, п какве гешкоће нрате увек сваки почетак, те .је у опште и тежак п скуи: н кад се узме колико је тек штете нането п држави и самом започетом раду његовпм нрекидом, оида ће се лако увндетп да би горња цена иродуженпм и иравплнпм радом снала много и много, а сем тога, што је више хектара урађено трошкови око оснивања н нздржавања школе. набавке инструмоната, и т. д. и т. д. расподелили би се на све више н впше делова. управо расплинули би се, те бп па сваки начин целокуппи премер Србије и го триангулацијом стао државу не 77,000.000. већ би стао куд н камо још н испод трећнне горње суме, а у ту бн суму ушла још п плага и днјурне п свн грошкови целокуиног особља катастарског. Мећу тпм, ако узмемо, као што је у почетку књпге речено, да је на ово.ј ђепералној каргн радило 20 оФицира н то од 1880. до 1891. год. на ако узмемо да су онн за све то време ималн просечно нлату 250 дпн. месечно или 3000 дин. годишње и ако узмемо још да сваки официр кошта државу за 3 год. у војној академијп бар 5000 днн., па то све срачунамо н додамо горњој циФрп, коју је ппсац пзнео у овој књи.зл, као суму коштања наше карте, н ако томе још додамо плату особља, које је радпло на ђенералиој карти од 1890. до 1893. год. п још све оне трошкове, који с.у око овог посла нзвршени, а које ми нн и.з близа не можемо да похватамо н нзнесемо, онда мислимо да нећс наша ђенсрална карта коштагн 108.240 дин., већ би можда лребацила и који милпон. Још кад се узме да ио ту цену мн нмамо оваку ђенералну карту. каква је данас, а то свакако није исто ннти може бити нсто, што бн бнла карта, основана на триангула])ној м])ежи. чије би но.зиције бнле одрсђене нс* бусолом п часоказом. већ астрономскнм мерама, п чнје бн внсине биле одређене не анероидом већ теодолитом. Ннсмо пмали памеру да браннмо с])пски катастар, али пнак што ј(‘ нрапо. ираво: треба и мп већ једном да се научимо да ценпмо себе само но себи, а не поннжава.јући другога. себе да нстнчемо. М. и «1» Војна Хигијена — за питомце краљ. српске војне академије; написао Д-р Милан ЈовановиК, професор војне акаде-