Дело

Б Е Л К Ш К Е П 9 зла) ц 1О-90° 0 (Бихак); говеда има најиише у бан.алучком и дошотузданеком округу, 44°|0 од целокупнога броја; више од половине евију оваца (54°|0) иде на округ мостареки и травнички; исто тако у оба та округа и број коза је огроман (5б°|0). Свише се највшне хране у башалучком и доњотузланском округу, 81° „ од целокуинога броја. Мостарски ее округ мало јаче истиче и у ичедарству. ОкотБ — Јосии Берса превео је „О к оте,и које је написала Корделија. Књизи су додане 24 слике Антонија Бонаморе. Штампана је у Задру о трошку штамнарије Виталиани и синови. — Сгаје две круне. Јегегк1ије. — Ме),у пригодне хрватске песнике могао би се убројати, нарочито са својим несмама последњега доба, Иван Трнски. II пееме, које су под истакнутим натиисом изншле из штампарије Антона Шолца у Загребу, у такве Ке се убројати. Плитвичка језера покренула су песника да изнесе евоја осећања н предлог да се некоја језера назову именима народних великана. Књижица је на 16-ни, има 32 стране, стаје 45 новчића. Рјезппсе га ј^гги и ко1и. — Јосип ЛовретиК саставио је низ песмица „од кола“, веКином од два или четири стиха, те их је у кљизи истакнутога натписа штампао. Књига је штампана као руконис у штампарији бискупекој у Ђакову. Многа песмица личи на народну. Упуство за гласовир. — Фр. Ш. Кухач штамнао је о трошку свеучилшпне књижарнице Фр. Супана у Загребу нрви део своје „Р г V е ћ г V а 1 з к е и р и 4 е и & 1 а § 0 у 1' гапје.и Нишчева је жеља да се младеж не васпитава у туђем духу век да се нриучава на своје мелодије и свој мусички укус. Стаје 2 ч>ор. и 80 новчића. Мухамедански календар. — 0 трошку загребачке књижарнице Л. Хартмана штампан је у Загребу „Меарифи мухамедански ка.1ендар за год. 1314. (1896.—1897.), о ком ц сарајевска „Нада,“ не рече лепе речи. Има у њему и 30 слика, а стаје 40 новчића. Опанчарски назнви. — Ф. ХеФеле штампао је нре неколико година у Загребу (II издање 1890.) нрикупл>ене називе у опанчарству под именом „Орапсаг г орапсагЈја“ а сада га допуњује проч>. Мојо Медић, који се по одавно бави прикуњкањем речи, обичаја и гра!,е за народну номенклатуру разних струка. Те су допуне изишле у СХХУ књизн Рада Југославенске Академије под именом „БоЈа1ак орапсагзк1т паггтГта*1, а и носебице су штампане. Нр илози за нсторију града 1>акра. Матцја Мажић штамнао је у Сушаку књигу под ниеном ,РгПо21 га роујјез! &га<1а Вакга*, трудећи се да колико толико дз, према мршавим изворима, нојма о прошлости старинскога града Бакра. Он нам саонштава 29 иснрава, од којих су четири, најстарије, из XV и XVI века, пет из XVII а остало из XVIII,- д;и.е и неке натписе, којц с.у заостали у Бакру. У старо време Бакар је и шнао нод жупанију винодолску, која се некада нротезала од Ријеке до Сења. Од год. 1223. Франконанп су билн господари винодолске жупапије, а кксније Зрињски. После године 1671., загоеподарио је крњвевски фиск свнм нмањем кнезова Зрињских и Франкопана. Од онда је винодолском жупанијом управл.ала Угарска, па аустријска комора. У Бакру тада је седео главни коморски управител, за цео 8инодол. Бакар се ночео јаче и слободније развијати по одласку турском, те и трговина поморска знатно напредовати. Ку1»е се стадоше зидати и ван градских зидина, доле на обали морској, где наста нов град пун живота. Год. 1777. Марија Терезија нридала га је Хрватској, год. 1778. учинила слободном нриморском луком, а 1779. слободннм градом. Ове је године основала и школу у Бакру, основавши јој фонд од 30.000 Фор. који и данас постоји. Сем овога, Мажић даје податке и о бакарском каптолу, који је постао носле битке на крбавеком пол>у год. 1493, кад се каноници модрушке бискупије разбегоше по прнморју и основаше осам капгола, од којих до данас остадоше три : у Брибиру, Бакру и у Повом. Дал>е набраја имена старих бакарскнх нородица, нзноси дата о капетанима, поткапетанима и викарима града Бакра, описује бакарски мунициппј, магистрат, канитолно веће, грб и заставу, те оне гласовиге бакарске патриције. Дело, и ако није до душе потпуно, али је цо мшнљењу Бијенчеву (бр. 35.), по све успело према задатку који је писац себп ноставио. — Стаје 75 новчића. Српеке и хрватске ириповетке у туђим језнцима. — У бр. 179. и 180. словнчкога листа КагоЈше Хо\тш1 изшпла је у нреводу приповетка д-ра Милана Савића „Блнтницеи (ВН2епс1). -У 12. свесци „КпЈ12П1се ха ш1а<Ипо на стр. 5.-59. штамнан је „Н и 4 о ћ е п 4оуаг18“, нриповечнца коју је написао српски Петар Деспотови1», а нревео на словачкн С. Г. — У 50. и 51. свесци „81о\тап8ке Кпј12п1се“ штамнана је приповетка Куничићева „Ргеко шога“ у сдовеначком преводу А. 3. Лованскога. Мацарски иревод Смрт Сманл аге Ченгијћа. — Др. Едуард Маргилић, којије прошде године поставњен за проФесора српског или хрватскога језика у пештанском уни-