Дело

1*0 Д Е Л 0 верситету, шташгао је иедавно свој превод Мажураникева Смрт Смањг-аге Ченуиј&а. Упоредпвпш оригпнал са нреводом опазићете ире свега да је преводилац па жалост сувише ропски иреводио, да јс по који стих и изостао а да је многа места врло р!,аво разумео ге иогрешно и нревео. Само један пример из кога 1.е се најбоље видетн да преводилац не разуме добро срнскога језпка, и ако је на жалост нроФесор тога језика на једном университету ! Иознате стихове : .Ђутнт ага мрко гледа, Г.\је се силом дивнт’ мора, превео је : Мрко гледа љутн ага, Сладећ’ се у својој мо1.и. А таквих места могло би се доста навести, Свакако овај нревод боље да није ни изишао, јер оваким нреводом Ма1, ри 1.е добити рђаву слнку о овом дивном епском спеву. Охридска и пећсва натрнјаршија. у првој свесцн трећега тома „Византнјскога Временика,и што у Петрограду нвлази, штамнан је нзмеђу осталог н чланак А. Нападопуло-Керамевса „Кг исторхи Охридског. и ПпекскоЦ патрхархш.14 • Успомене из 'српско-турскога. рата. У Казанлуку штампао је Т. Колев, учесник у сриско-турском рату 1876., прву књигу гвојих успомена, којима је натпис: „Бвлгарскитћ доброволци вт. Срвбско-Турската воина 1876. год.“ У овој је првој кљизи говор о чети војводе Панајота Хигова. Кљига стајс дннар и 20 пара динарских. Обраћамо и на љу нажљу. Кеуие «1' Н1^1о1ге 1М|*1отаИ(|1и‘. — Четврта свеска овога ревп-а за ову годнну доносп реФврат нашега сарадника д-ра М. Р. Веснића о књизи г. .Јов. Рнстнћа: Дипломат. ка Иеторија Србије за време ратова за ослобођење и пезависност. У кроницн је уз то оншнран говор о расправн г. Весннћевој Б е с1 г о ј 1 1п1егпа1Јопа1 Ј а п з 1 е г а рр о г I (1 е в 81 а V е 8 М е г Г (1 г о п а и х а и М о у е п А & е, п то из пера Барона Д’ Аврнла, којн је уз то ироговорно на нстом месту п о Костаднновој брошпрн Царшрадска ПатријаршиЈа н иравославна црква (француско нвдаље 1896.) о којој је у своје време било говора у Делу (књ. VI, стр. 143.) Пз ове кронпке Барона Д’ Аврнла дознајемо да јс у Ј1 е V н е (Г ћ 1 8 I о I г е е 1 Ј е 1 11 с г а I н г е гбПдГеиве изшила распрапа оца Пизанија ћеи с ћ г е 11 е п 8 Д е г 1 е (. г 1 е п I п 1 а V е п ј 8 е е I (I а ц 8 1 о 8 р о и 8 е з 8 1 о п 8 V е н 11 1 е п п е 8 1439—1791, У којнј је иарочито реч о далматинскпм православним Србима. Нлјнослс дознајемо нз ље п то, да су у К е V и е (1 е Г 0 г 1 е п 4 « ћ г (' I ј е п штампани : конкордат нзме1,у Дрне Горе п Свете Столице — од6|18. маја 1*86. годинс, и угонор иаме1,у Цариградске ПагрнјаршиЈе и Ауетроугарске о православној цркви у Босни и Херцеговнни од 16|2^. , марта 1880. Кривичпо законодавство у Црној Гори. — Римскн иравничкн лнст „Б а 1 п* 8(121 а р е п а 1 е, — гтзСа сгШса 8еШшапа'е Л с1о((п'па, ^птзргибепга е( 1е§1з1аг/Јопе“ доносн у броју од 12. октобра (37.) ; ове годпне пнтересну расправнцу познатог италијанског правника, напуљскога прОФе- ! сора Бернарда А.шмене, под натпнсом : Б а 1е&181а21оие репа1е <1 е 1 М о п I е- ј п е & г о. II ако се пнсац служно радовнма ■ Богпшнћа, Мпклошнћа, Веснића, Поновпћа, 1 Шека н других, он као да је загледао и у ј сАм законик, .јер еу му преииси правннх ј назива тачни. То је у осталом нисац могао ј учпннтн тпм нре, што већ одавна зна рускн, \ те му нпје било тешко сроднти се брзо и 1 са српскпм језпкоЈ}. — Из нороднчнога сро- ^ ђавања Рпма п Цетиља као да ће доћи п 1 сро1(аваље пталпјанекога са српским народом, ; чпјн се лепн почецп већ у велике јављају. | У добри час да Бог да! Босна н Херцеговина. — Нагло напре- ј дује литература о овим двема српскнм но- ј крајннама. Друга је ствар може лн се вера ноклоннти оном пгго се у делнма — већн- I ном плаћених агената — прича н има лн јј колчко све то вредностн, али свакако значајан је Факат то јављаље брошпра на п голе- * мнх кљига час у Немачкој. а час у Фран- | нуекој, а неки пут н у Енглеској. Ми наро- Ј чито с тога п бележнмо шта нзиде о тим покрајннама, те да они којпма је у дужвости разберу мало више и о делу и о писцу љегову. Недавно је у Иарнзу у нздаљу кља- 4 жарнице Хашетове штампана на вел. 8. кљп- > га иод натписом „А 4 г а V е г 8 1 а В о 8 п 1 е Ј е 4 Г Н е г и 6 е о V1 н е.“ Ово је дело напн- 3 сао др. Впљен Сариз,. којп је пре две годинеп пропутовао кроз ове две срнске зем.не. ^ делу, подељену у 13 глага, описују се кр.*јеви од Саве уз Дрину и Боену до Сарајеваг па Плнуа и Бутмир, Травник са долнном Лашве н Врбаса, брдовнти крајеви од Врбаса до Ливна н Неретве. Из Сарајева водн чптаоца преко Ивана и низ Неретву до морске обале. Кљига има VIII н 350 странаг 154 слике и једну карту. Упуства за вртове основнпх швола. — Бугарско мшшсгарство просвете нздало је „Наставленил за уредбата и гледанвето на училшцнитћ градини нри основнитћ н трнкласни учили1ца.“ Интересна ова књижина (на 8-шц стр. 27 са два листа слнка н један табак „Образцовг нланв за училшцна градина**), која иде као нрилог органу њихова мннистарства просвете „УгилшцнШПрћгледг,и свакако има интереса и за нас. Уредншнтво „Учитељам требало би да је у изводу саопшти својим читаоцима, а и у мивлстарству иросвете могла би се узетн на ум. Уиуства ова нмају 14 одељака, у којима се говори и о задатку тих вртова уза школу