Дело

1> Е Л Е ИГ К Е 1^1 и о месту тих вртова и о раду ученнчком у н.нма н т. д. Опис рукоииса.— У Москви штампао је И. II. ЛзицпмирскГи пОписв старнннмхг славннскихђ н русекихЂ рукописеи собран1Н II. II. 1Цупина.и Описано је 297 рукопнса у 14 оде.гака. Најстарији су од ових рукопнса: апракос еван^е.Ђв и слуисбеча минеја за март н новембар XIII века, псалтир с тумачењем, парамејник н ирмологиј, етихар н спнаксар XIV века. Највише је рукониса XVII ц XVIII века. О Шафарику и Ханцн. — У Јурјеву штамао је Е. В. Петуховт, кп.игу нод натписом : „Пзт. Вумагг II. I. ШаФарнка н В. В. Ганкн. — Кт, истор1П русско-чешскихЂ учсн11X1. н литературнихт. сношенШ†первоб ноловпи!; XIX в1;ка.и 0 предностп овога рада не можемо на асалост ништа ре1|Н, јер немамо при руцн ни ове руске кп.пге, а нн реце.неије, која он нам што год о н.ој рекла. 1)ам аИе Кош. — Приватни доценат за археологију у лајицишкон университсту, Артур Шнајдср нлдао је недавно о трошку Тајбнерове књижарнице „I) а з аНе Ко ш, Еп1\\1ске1ип& зетез вгипбпззез ит1 Стезс1пс1Пе гктег ВаиСеи апС 12 Каг1е тн! 14 Та8'е1п (1аг&ез1еШ:.и Књнга има 12 страна текста, 12 карата, 14 таблица са 287 с.тика и 1 планом данашњега града. Стаје 10 марака. Докторека дисертацпја. — Сгигла нам је на нрнказ дакторска дисертацнја нашега сараднмка Јована II. Панаотовнћа „ТЈеОег сИе СопОеизаНоп уоп РаганИго шк1 ОгНшћгошВепкаИећуО тН АсеНт, АсеСорћепоп тк! а 31е1ћу1рупбу1ке1оп“ (КозСоск 1890., На 8 нн, стр. 47). НОВИНАРСТВО Наставник. — П седма свеска *(за сентембар) органа ПроФесорскога Друштва угледала је света нод новнм уредннком Луком Лазаревићем. У овој су свесци два чланка: јавно предавање Св. Атанацковића „Како сада стоји питање о нрнменп десетног система на мерење времена и л глова“ н Ал. Станојевића „О настави нз јестаственице, Фпзике н хемије у Францускнм средњим школама,“ један реФерат : Н. Ранојевнћа на М. Симића „Гра1)а за Флору г.кнва у Крал,евнни Србији.“ да.Ђе одговор С. Лозанића на Ракићев реФерат у мајској свесци. (Курнознн овај одговор изазвао је „једнога члана ПроФ. Друштвац да о њему наинше леп чланчић у „Нзроду11 бр. 25. -27.). Две су даље кратке новнне из наставе и науке и четнрн чланчића у одсл.ку „Рад у школн н за школуц (»ПроФесорскч исннтн,* Таћ1еаих 1пз1опциез, Програм новог семинара за наставннке средњих школа у Лондону н из бележннце једног разредног старешнне). Још је у овој свесцн занисник са збора нроФееорекога. У нрнлогу је свршетак Шевнћева нревода Кармаиона „Примера рационалнога настав ног плана за гимна8ије.“ — Као што се впди, ова свеска „Наставликам не одликује се разноврсношћу матернјала као досадашп.е, а махна јој је п што језик ове свеске није ошкав какав треба да је у органу ПроФесорекога Друштва. Несннк срнске цркне. — У овом листу свештеннчког удружења, ком јеуредннк нротосинђе.т Биктор, отночела је изла.штн у ј|нуарск чј свесци раеправа Драгол.уба 11оновића „У.тога српских вл^дара у борби папства с иравославл.ем од половине 1Х--ХУ века; у истој је евесцп н чланак проФ. М. Вукићевића „Пр шози за историју цркве нрвога устанка.14 (стр. 100. —120.) Чтен1л. -- Ме1)У најбоље руске нсторијске журнале до.тазе свакако „Чтен1л в т. О б 1Ц еств 4 II с т О р 1 II Д р С В Н О С Т С И р о с с 1 н с к н х Ђ.и Ирва књига од ове године је врло интересна н са историјскога материјала и са расправа. У одел.ку историјскога материјела саопштио је Зерца.то†неколико докуменгта: једни се тнчу историје мегежа 1048., а други нрвбга тоболскога митрополита Кипрнјана. С овом књи о.ч прпстуиљено је печатању писама ШаФарикових О. М. Боденском п Б. И. Григоровичу Текет ппсама и руски њнхов нревод биће шгампан у другој књизи, а овде су штампане две раеправе о том: II. А. Лаврова „ШаФарнтгЂ н Бодепск1зи и М. 11. Сиеранскога „Ш?фсриКЂ п ГрпгоровнчЂ.* Нарочиту пажњу скреће рад проФ. Воскресенскога „Характернстическјл черти четмрехЂ редакшп славанскаго иеревода отвМаркапо 112 рукописммЂ ЕвангелЈл XI—XVI вћковЂ.и Паиоменувшн, да је текст словенскога превода еван1(ел,а од Марка постојано иснрављан, како на југу словенском тако н у Русији, а нарочито у центру — у Св. Гори, пнсац нам указује на четпри главне редакције: нрве се тнчу огледн делнмичног исчравља1ка нојединих места евангелскога текста, остављајући иедирнуту стару освову. Врло рано, још крајем XI в. и почетком XII, бнло је друго много јаче нсправ.Ђање, чнјн је почетак још на словенском југу, а завршетак у Русцјп. Ова друга редакција одликује се доследношћу п оригиналношћу како у норе1,ењу са старпм рукописнма прве редакције, тако и са данашњнм штампаним текстом. У другој ноловинп XIV в. нод утицајем разноликостп рукопчса јави се нова поправка нли новн превод нрема грчким рукописима; Чудовскн рукопис јав.ва се као углед. Ова трећа редакција није се готово нн мало распространнла. Четврта, јужнословенска редакција библнјскнх књига, поннкла је готово у нсто време н у Бугарској н у Србнјн; одатле је пренео можда мнтрополит Кипријан у Руснју, у којој је претрпела некошко измена, под утицајем рускога језика н раширила се у XV —XVI в. у много рукописа тетројеван))еља од хартије. У тпм су се рукопнсима ретко одржали