Дело

1* К Л Е Ш К Е 183 ника, уз то: низ стручних шкода (Расћ1»11(1ип§:8сћи1еп), 2 ааутичке школе са 26 наставника и 104 учепика, 7 ветеринирних (ТхегћеИкипбе) са 42 пастапиика и 765 учепика, 5 нижнх рударских (Вег&.8с1ш1еп) са 14 наставника и 157 ученика и 15 школа за бабице са 30 наставннка н 979 ученица. Школа осиовних и грађанских било је 1'037 јавних и 990 ириватних. Од јавних иада иа гра^аиске с^мо 534. Само су 1142 осповне школе за мушку а 971 за хенску децу; остало је неиодељено. Највише је немачких основних школа (7331), па чешких (4606), русипских (1990), нољских (1824), талијанских (832), слоненачких (642), сраскохрватпсих (353), румунскнх (102) и пајзад ма1>арских (3). Мешовитих је 405 основиих шкода. Наставника је било 49.297, а иаставница 18.057. Од 3,772.571, колико је требало да походи школу, походило је: 3,160.837 јавне основпе школе, 115.621 приватне, 74.524 учило је код куће, 26 026 морало је остати због иа1аи,1 школа, а 429.961 није ни иоходило. Од деце што нису походила никако школе. цајвише наданаИстру (готово 36°,0), Буковипу (више од 36° 0) и Галицију (готово 35° 0). Само Горња Аустрија шаље у школу сву децу која греба да походе шкоду, а у Доњој Аустрији само је 0-3 деце што пе иде. УМЕТНОСТ Народно позориште у Београду. 2. августа отпочеле су представе поново у народном позоришту. До краја септембра мссеца било је 45 представа, од којих је девет дневних. На дневним аредставама давано је: пет оригнналних комада (Црно10Ј)ца, Граничари, Потера, Живог за динар и Подвала), два немачка (Купна кааица доктора Фауста и Звонар богородичине цркве) и по један: ма1,арски (Стари бака) и пол.ски (Госаође и хусари). Као вечерње аредставе давано је: четири српска комада (Маркова сабља, Ћидо, ПЈаран п Завет — драма у четири чина, од С. Матавуља, први пут септембра. представл.ан узастопцс три пута), трннаест Францускнх (Возза шетњу, Манзел Мнтуш — два нута. Пријатељ из Љсона, Тата-тото, Деми Монд, Лудвик XI — три пута. Гренсоар, Годенове кбери — три пута, Бертрам Морнар — два пута, Диаломат и Јованчнни Сватови — два иута, Катарина Хауердова — два пута, по преводу с нсмачкога, и Крема освета), нет немачкнх (Карлова тетка, Разбојници, Доктор Клаус, Французи у Кини и Гроф Монте Христо) и по један: шпањолски (Нов комад, драма у три чина, написао Дон Мануел 'Тамајо ц Баус, превео X. С. Давичо — ирви пут ТЈ^дшгуста; нредстављан четири пута) и мађарски ХЦманин Сиглигетијев). Од дневних представа највпше је нало на: гЗвоиару богородичине нркне“ (664 динара) и на „Животу за динари (617’50 дин,), а најмање на: „Госпођама н хусарима“ (187*50 дин.) и „Црногорцимаи (192 днн.). Вреди иоменутн да су „ГоспоЦе и хусариц у Фвбруару дали као вечерња представа 482 динара. Од вечерњих иредстава најбол.е су прошле: „Разбојници,1* кад је гостовао Неајлови!. (1220 дин.), а други пут кид је даван добивено је 487 динара, и „Т>идо“ (806 дин. Интересно је, да је у јануару пало на „Т>идии 475 дин , а у августу оволико); најмање су прихода дгие: „Мггркова сабл.а“ (158*50 д. као дневна нредетава у марту месецу дгиа је 236 д.), „Годенове кћерн,“ кад су се трећи нут давггле (161 дин.; ирви пут пало је 566, а другн 346) и „Завет“ кад је други пуг даван (183 д., први пут на.1о је 560*50 а треКи 312 д.). „Нов комад“ нрви нут је дао 654 д., други пут 446, трећи 317*50, а четврти 290*50. „Мамзел Нитуш“ оба пута бо.ве је нрошгго но у мају и априлу; а „Тзта-тото“ само је нрви пут имгш више прихода но сада у августу. РАЗЛИЧНОСТЦ Тијара крал.а Сајтафарна. - НриказујуКи под овим натиисом у сентембарској свссци „ Дела“ мншл.ење чувенога минхенскога нроФесора гфхеологије Фуртвенглера о новој тековнни парискога мусеја у Лувру, иаговестили смо, како су тешка и озбиљна нитања о споменннима класичне античке уметности, те често дају повода правој распри међу научницима првога реда. II нредмет о ком је реч изазвао је таку распру. Фуртве.чглер је у свесци за авгует часониса „СобтороНб“ нзнео разлоге против аутентичности накита набављених из јужне Русије; а одмах у септембарској свесци (в. СобтороНз бер1ет. 1896, стр. 752—761. чланак; Ба Наге Је ЗаНарКагпеб. Керопбе а М. ГиПтсан^ег) изиђе одговор Херона де ВилФоса (А. Негоп Је УШе1бббе), чувара онога одељења у мусеју у Лувру, које је набавило ове накито. Да би читаоци чули и противне разлоге, износимо укратко садржај овога одговора. На првом месту вели писац, како ни сач Ф. не би доиустио, да га ко сматра за непогрешног, па взносн како се Ф. већ и раније варао и мењао свој суд, те се с тога нада, да ће га можда осећање нравичности нагнати да бранн и аутентичност тцјаре СајгаФарнове, кад буде иознао праву истину. Ире свега, људе који су мусеју прнбавили овггј накит (а ме1>у њима имаде уметника и археолога) није занела ни привлачност новине ни жудња да се добије нешто необично, већ је њина одлука ресултат дубоког и размишљеног уверења о вредности и аутентичности ових објеката. И нзнееена цена набавке је претерана, јер не може бити речн о четврт милиона, како вели Ф„ који се свакако није сетио нраве цсне. На послетку,