Дело

190 Д Е Л 0

— Добро вам јутро ! — рече Обрад отворпвши врата. — Бог вам помогао ! одговорише они око ватре. Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише. — Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно. Јунаци се примакоше један другоме. — Стигосте ли здрави и читави ? — упитаће Ломо. — Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња. — Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико. — Дед, Мирко !... запевај коју.... али знаш... онако ! рече Дринчић и потапша гуслара по рамену. Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том диже главу и гласовито запева ону о четири ускока. Мирко се вину и оде под облаке. Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу. Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака. Ломо се належе на Вучића, а Вучпћ обгрли Лома. Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова. Остали се налактише један на другога и оком не тренуше. Јунаци се у ухо претворише. Песма гусларева диже их и собом понесе. Душа им затрепери као оно струне на гуслама. То беху тренуци , у којима се душа просвећава , а тело снажи. Гусле су моћ. Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу. Оне су будилник свести и источник живота народна. У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из нрошлости. Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, ирппремајући је за нове подвиге. Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења. Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују. Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине. Оне су нроповедник и неимар слободе читавих иоко.вења.