Дело

220 ДЕЛО је приметио Д-р Франц на кенигсбершкој звездарници. Има и таквих случајева, да се неке комете са кратком револуцијом доцније нису могле пронаћи, дакле изгледа као да су се сасвим растуриле. Већ позната Бјелова комета служи нам за пример и у овом случају. После појаве 1852. г. три пута је она пролазила поред Сунца, али свеколика пажња и напори астронома да је виде остали су без успеха, при свем том што јој је путања врло добро позната, и што је тражена помоћу најјачих дурбина. Врло је вероватно дакле, ла се она по своме делењу у два комада још и дал>е растурала, можда чак и до метеорског роја. Овоме је донела потврде година 1872. Бјелова кометаје, чим јој је била утвр!>ена путања, задавала врло често велике бриге због могуКег њеног судара са Земљом, пошто јој се путања у једној тачци сасвим тачно пресеца са Земљином путањом. Ову тачку имала је комета ироћи — према рачуну — у првим данима месеца септембра 1872. Ту исту тачку пролазила је Земља 27. новембра. Ако ‘се комета сасвим растурила , онда би се у близини њеног првобитног положаја морала налазити велика гомила метеора. Томе би се наравно могло веровати, кад би се опазило да Зем.ља последњих дана новембра месеца, при своме нрелазу преко кометске путање, нривлачи себи известан део те кометске масе у облику надалица. Тако се баш и догодило. У вече 27. новембра још за време сутона неки посматрачи опазили су већи број падалица; оне су по том постојале све чешће и чешће, да их је најзад у једном сату бројано 18000, знатно више него 13. новембра 1866. У јесен, 27. новембра (14.—15. нов. по нашем) 1885. видело се код нас особито густо иадање ових падалица. Тада се баш на источној страни наше отаџбине разлегала бојна врева око Куле. Видина, Трна и пред Софијом, то је та појава у нашем народу изазивала нека предубеђења н разна тумачења. Истина су се до сада врло често у бјелидама оиажали поједини примерци који се одликоваху од осталих ванредном сјајношћу скоро беле боје ипак до сада није било тако поуздано познато, да је који од њих иао непосредно на Земљу. Тек сада ире кратког времена објавио јо Брезина у „Аналима бечког дворског музеја” два писма од про^есора Бониле (ВопШа) директора опссрваторије