Дело

КОМЕТЕ, ПАДАЛИЦЕ И МЕТЕОРИ 221 у Цакатекасу у Мексици, из којих се види, да је приликом те ванредне појаве падалица бјелида 27. новембра 1885. паоједан грдно велики метеорит око 9 сати после подне у близини града Мазапила, а који је тежак 4090 килограма. У писмима се наглашава могућност, да је он пао из самог роја бјелида*) и да му је минералошки састав испитао минералог ЛУ. Е. Ни1<1ек у Њуарку. (Кемагк). Појаве падаличких ројева 1866. и 1872. имале су свака за се извесних индивидуалних особмна. Метеори комете 1866. били су у опште већи и сјајнији, него ли метеори Бјелове комете, а године 1799. њихова иривндна величина превазилазила ј е привидну величину Месочеву. Метеори Бјелове комете само у изузетним примерцима достизали су привидну величину и сјајност Јупитера. И боја им је била различита. Метеори од 13. новсмбра 1866. у опште беху зеленкасти, а Бјелови више наранџасти. Први оставњаху за собом већином узане, сјајне траговз, а последњи широке, налик на дим. На основу ових спољних појава сасвим је вероватно да метеори обеју ових комета, а с тим и саме комете, немају у физичком и хемијском смислу сасвим једнолик састав. Тешко је сазнати још чега детаљнијег и тачнијег о томе. Тешкоћа се наилази у томе, што још никада, па ни при највећим појавама падалица није иоуздано констатовано, да је каква падалица дошла непосредно до саме површине земљине, ако овде не урачунамо поменути пад мазапилског метеорита. У том погледу оне се разликују од т. зв. ватрених кугала и метеорског камења, који већ својим исиољеним хииерболним кретањем иоказују, да су сасвим особите природе и да од искони нису имали никакве везе са сунчаним системом. Грдна брзина којом падалице крећу по својој путањи, а која је израчуната да износп просечно 5 нем. миља (око 9 кил.) у секунди, производи трењем падалице кроз земљину атмосФеру тако јако загревање, да се запале и истопе. Изгледа дакле да оне, не остављајући приметне отпатке, прелазе у парно стање, а то пак указује, да им је *) Истина је могуће и то, да тај метеорит није имао ничега заједничког са Пјелидама н да је сасвнм сдучајно пао на земљу баш онда, када се почео изводити величанствени призор падалица. Ова неизвеснест долази отуда, што се за кратко време н.егова □адања нису могли прибавити ближи подацн о правцу којим се кретао при свом паду.