Дело

222 Д е л _о

маса друкча од масе ватрених кугала. Истина је, да нам сгаектрална анализа даје средства, помоКу којих можемо судити о хемијском саставу небесних тела, али тај пут код падалица није довео до каквих великих закључака. Главна тешкоћа лежи овде у томе, што се оне виде само за врло кратко време и што се врло брзо крећу, а то осујећава сваку жел>у за тачним мерењем и испитивањем. Дуго су астрономи желели, да им се укаже прилика преласка комете пред Сунчевим котуром, како би на тај начин могли можда изближе сазнатн састав кометског једра. И ту им је жељу испунила позната већ комета од 1882. II. 11ри њеном приближивању Сунцу добила је ова комета тако јак светлосни интезитет да се могла видети чак и дању и могла се јасно посматрати све до свога уласка у Сунчев обод (привидно). Ну чим јој је једро ушло у Сунчев котур , комета је сасвим ишчезла, па се видела тек пошто је прошла с оне стране Сунчева котура. Ова особита појава доводи до закључка, да се једро кометско састоји од делића врло малих димеизија. Године 1826. ио рачуну имала је једна комета проћи опет преко Сунчева котура. Ку у то доба време је било доста неповољно, комета се није видела дању, те се није могло запазити ничега особитог. На кретање овако малих тела. каква су та у комети, морала би имати доста знатан отпорни утицај једна фино разређена материја, која се налази у васионском простору — етер. Тим би се, тако рећи, испољило, као да средина (медија) кроз коју комете иролазе, одупирајући се њиховом кретању , чини известан утицај на њих, успоравајући им кретање. Енке је мислио, да је ту нојаву т. зв. отиорне медије запазио код једне комете — назване по његовом имену — у чијем је кретању констатовао извесне неправилности као да она скраћује своју путању. Иу новија исиитивања у опште нису потврдила ову поставку. Пре свега тај се утицај није опажао ни код саме Енкеозе комете при сваком њеном оптицају, а осим тога ни код једне од других комета. То је у толико интересније , што су се неке комете у оиште јако нриближивале Сунчевој површини и долазиле у таке регионе у којима се за време тоталнога помрачења Сунчева види т. зв. корона његова, која је обележје