Дело

КОМЕТЕ, ИАДАЛИЦЕ И МЕТЕОРИ 223 простране Сунчеве атмосФере — па се такав утицај није приметио. Енкеова комета је увек била доста удаљена од ових региона, те се отуда мора узети, да аномалијама у њеном кретању, о којима се не може сумњати јер су констатоване, није узрок у отпорној медији већ у другим неким околностима. Вначај Фалбова предска:шња. — Призор судара земље са ројем падалнца- Судар земл>е са самом кометом. — Судар земл>е с једром кометскнм. — Комете међу небесним телима. — Комете у сјају астрономске науке. — Закључак. Пошто смо се овако у главном упознали са саставом и изгледом комета, прећи ћемо сада, да из ближе расмотримо најновије «предсказање” Вг. В. РаЊ-а. Комета, од које он очекује пропаст Земље, откривена је 1866. (Тетре1), а која је 14. јануара те године прошла кроз перихел свој, т. ј. тога је дана била најближе Сунцу. Израчунавањем њене путање пронађено је, да је она сасвим слична са путањом метеорског роја т. з. леонида, као штосмораније показали. То је онај периодички рој падалица, које се у мањем обиму виђају сваке године око 14. новембра. Овај рој ваља разликовати од другог такође познатог нам већ роја, који сб јавља око 27. новембра према небесном закону Андромеди, те се његове падалице и зову ан^роме^иде или бједлиде — остаци Бјелове комете. Исто тако има још једап такав рој падалица, који се сваке године јавља између 9. и 13. августа према Фигури Перзеја, те су назване аерзеиди, а неки их зову још и : сузе оца Лаврентија ; и најзад рој, који се јавља према лири између 16. и 23. априла — лириде. Сви ови ројеви: леониде, андромедиде, нерзеиде, лириде и други, јесу ројеви метеора, који се крећу око Сунца по затвореним елиатичним аутањама. Сва Факта која смо о њима навели утврђују, да су то остаци растурених комета. Њихова се материја, дакле комађе, постепсно и лагано растура дуж путање, којом се крећу. Наша пак Земља, крећући се својом елиптичном путањом око Сунца, иресеца сваке године њнхову путању у једној одређеној тачци. Кад год наша Земља пролази