Дело

244 Д е л о Бадава је питао Крста шта јој је, бадава је облетао око ње, није му казала. Ну он је то ипак дознао ; доказала му нека његова рођака, која је била на оунару кад су се жене завадиле. Кад чу Крста у чему је ствар , дође му у главу да сутра дан оде на бунар, иа да баци ону брбњивицу унутра ; нек зна и она а и свака друга , да он не да да му дирају У Стану. ну сутра се већ беше промислио — управо замислио. И дуго је мислио о томе: нема ли та жена помало и право ? Он до душе, није питао своЈе матере да му каже : да ли се и књиге прасе и колико сс пута прасе преко године ? али мора признати. да не зна да потпише име, а још мање зна с које је стране закован свет баскијама. Мислио је дуго , па се и домислио. Онда је било већ доцне у јесен, посао се прерадио, па је Крсти остајало подоста времена на доколицу. И он с вечери оде у рит, одвоји највећу и најдебњу крмачу, те је дотера у учитељеву авлију. «Добар вечер, господпне!" «Бог ти до ро дао. А шта ми то носиш ? Крста се осмехну. «Да се добро упнем, могао бих и донети, ал је лакше било дотерати. Ето видиш, дотерао сам ти крмачу, ако је хтеднеш примити ” „Примити? ! примити је лако, али на какав рачун да је примим ?" „Крупан је то рачун... Ја као рачунам, ако се смеш подухватити, да ме овако матора научиш читати књиге и потписати име. ” Учитењ га је зачуђеио гледао. „Та да,и вели Крста, „знам ја да за твој труд не може залећи само ова крмача, ал’ то је с почетка. Ја нећу жалити ни другу, па ни трећу. Пе жалим на иослетку ни краву. Само не марим да говоре за мном, како ништа под небом не знам... Срамота ме !и Учитељ беше већ старији човек. У оно време су децу њуто тукли и натерпвали на књигу, а није још запамтио , да је неко у Крстиним годинама, иа још од своје воље, хтео