Дело

Н Е И М А Р И 21 Ова вест порази Тоску. Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи нохита у Београд. — Шта то радите, синовче ? — упитаће он Ћају. Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво. У место одговора он му пријатољски пружи руку. — Какав бес уђе у вас ? — упитаће понова ага. — Какав бес, стриче? — Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару ? Ћаја се збуни и не знаде како да одговори на то питање. Тоска настави : — Што једном не престанете ?... Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више ?... Хоћете баш све да уништите ?... На што ће цару пуста земља, а нашта и вама ? Може ли се пашовати кршевима и горама ? — Казнимо само бунтовнике, стриче —• реча Ћаја. — Како само бунтовнике ?!. . Та ни броја се не зна колико сте иогубили! Ћаји не би ово мило, па ће рећи : — Остави то. стриче!... Знамо ми шта радимо. — Да Бог да, синовче, да знате, али мучно !... Зар мислите да ћете тако рају умирити ?!..• Хеј, мој синовче ! Тако се дуго не пашује. Хињаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови. Они ће вам куће попалити и земљу преврнути. — Неће, стриче !... Утераћемо им памет у главу. — Мислиш ?... Зар ће комшија седети скрштених руку ?. Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу ? — Шта би ти хтео, стриче ? — упитаће га Ћаја, губећи стрпњење. — Да не бесните више... Доста је било крвопролића. Будите милосгиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити. Тако ћете... — Да ниси ти дошао да молиш за кога ? — пресече га Ћаја, грицкајући браду. — Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави : Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је во.ва. Није узалуд..