Дело

22 Д Е ЈГ 0 — За кога имаш да молиш ? — прекиде га Ћаја. —■ А имам ли кога молити, синовче ? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају. — Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Тгаја и почеша се. — За многе — одговори ага и мало се ко насмеши. — Дед, стриче! Ага Тоска извади парче хартије и предаде му. — О-хо !... Све сам хајдук, гори од горега ! — рећи ће Ћ,аја прочитав имена, — Да не беше вас, не би ни н>их било — одговори ага хладно. — Па још Пајсија на првом месту !.. Где њега нађе ? — Што, синовче ? — Горег хајдука од њега нема... Зар и он да се пусти? — А што не ? Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби. — Зар најгорег зликовца да пустимо ?. . Па где би нам памет била?! — Какав зликовац ? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од ЛатиФа ? — Чуј, стриче ! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену... Нити гуди нит гудало вади... За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити. Ено ти Скопњака, па чини шта знаш. — Ја се у тебе уздам, синовче. — У мене ?!... Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу. За њега, његова брата, и остале као што су они. , колац је давно спремљен. Тоску обузе језа и сав се промени. Ћаја опази то, па ће рећи : — За Бенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина ?! — Кога ? — Оног Ђукићевог. Г1 о је голобрадо момче... Примам га на своју душу. Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син. Ко сме за њега проговорити добру реч ?