Дело

с тако свечаном озбиљношћу, као да изговара Формулу ггосвећења новога радника не за писара него за ритера Пољопривредне Банке. — Као кандидата !? — нехотице се оте нз уста младићу. И лпце му се за час развуче, и глас се понизи. — Е, разуме се. као кандидата ! — рече Ернест Богдоно. вић. И, опазивши брзу промену у расположењу младићеву, одмах објасни : — За сад немамо празнога места. Ниједног, наравно ! — додаде управник банке оним тоном, којим се говорн о стварима, које не доиуштају ни најмање сумње. — Али, које прво иисарско место буде упражњено. биће Ваше. И ако имамо већ на иедесет кандидата записаних, али с обзиром на Ваше одличне ирепоруке и с обзиром... — Ту се управник мало смето, тражећи други узрок, место правога — пријатног утиска којп је Стрепстсв учинио на њ, — и с обзиром на Ваш научни ценз. — најпосле, срећно се извуче, — Ви ћете имати прече право. Изволите казати у чекаоници да Вас запишу у кандидатску књигу и на случај да промениге адресу, доставите овамо. — И... и могу ли се брзо надати ? — То Вам не могу казати Може бити кроз месец дана или два три, а може бити и после већег размака вре.мена. ^ сваком случају навратите се к нама после месец дана ! — рече управник и привуче к себи хартије, као дајући тиме знак, да је објашњење свршено. Читалац који је био у положају нашега младића лако може себи представитн с каквим је изненаг^ењем, разочарањем и љутњом изишао Стрепетов из кабинета и брзо прошао кроз чекаоницу, заборавивши чак и да се запише у кандидатску књигу. «И зашто је тако разглаголствовао ? Као да није могао одмах казати да нразних места нема, него стао ту цртати и гњавити и”.. цја вас сматрам као кандидата!л — подсмехну се он г. управнику и, треба нризнати, не одрече се задовољства да га у мислнма пошље онамо, куда обично људи шаљу друго л.уде у првим тренуцима љугње. Кад би Стренетов знао да г. Гринбек црта дрвеће, тумачећи цртеж објашњивачким текстом, само оним молитељима,