Дело

ПРВИ КОРАЦИ 283 који се по чем било удостоје његове особите пажње и заслуже част, да буду занисани у кандидате, он би се јамачно уздржао од неких епитета, којима је у себи почастио г. управника, нашавши се на широким степеницама, поглавито зато што му се десило да тако јако буде обманут. «Па шта да радим ?... При свем том записати се не смета за сваки случај!® — присети се на један пут Стрепетов, зауставнвшп се на крају степеница II, журно вративши се натраг, он сад већ с мањом забуном прпђе младићу за обавештаје и, трудећи се да пред њим сакрије своје разочарање, слободно проговори : — А ја сам, знате, заборавио да Вам кажем управникову наредбу. Изволнте, молим Вас, записати ме у кандидатску књигу. — Да, да, ја сам се, верујте, зачудио, што Ви одосте тако брзо.... Овог часа ћу Вас записати ! — с особитом пристојношћу рече младић за обавештаје, који је већ уочио дугу походу Стрепетовњеву код унравника. Записавши адресу у дебелу књнгу, он додаде с љубазном својтљивошћу : — Бићемо, јамачно, другови у служби. Допустите да се позпамо. Он некако брзо изговори своје име и презиме, пружи руку п рече : — Јамачпо вам је Ернест Богдановпћ цртао дрво ? — Цртао је. — Е, онда честитам. Ви сте се, значи. веома свидели управнику. Како Вам је место обећао ? — Писарско. — С четрдесет рубаља ? — Не, с педесет. — Видите ! Одмах с педесет ! То значи да ћете ступити у књиговодство. То су велики изгледч за Вас. — Зашто ? — У књиговодству можете кроз три месеца добити седа.мдесет и^пет рубаља, и, уопште, служба је тамо виђенија. Сад Вам остаје само да чекате док се деси упражњено место. — А мора ли се дуго чекати, како Ви мислите ?